Iznenadjujuce je kako neki ljudi vide samo usku sliku zivota,okruzenje,samo faktore u opsegu od 2 m.Interesuje ih samo ono sto se tice njih samih,guraju ka nekom cilju,koriste se prljavim precicama i "vezama" samo da bi uspeli.Sve sto imam da kazem je-fuj.
Kao prvo,postoji jedna tuzna istina.Istina je da svoju srecu dozivljavamo kao takvu tek tada kada shvatimo sta je nesreca,i to najcesce na sopstvenoj kozi,ali neretko i kroz primer drugih.Recimo,ja imam neki "neresiv" (objasnjenje:zasto navodnici-do sada sam naucila da nema neresivog problema,sem ako odlucis da je neresiv) problem.Cupam kosu i razmisljam kako da predjem preko toga.Onda mi drugarica javi da joj je mama umrla,na sta se moj problem smanji na velicinu zrna graska,i to onako trulog,iz kojeg curi sok.Boze,Mia,eto kakve ti je karte mogao podeliti zivot.
Dakle,poenta:od dobrog uvek ima bolje,od loseg gore.Smatraj se srecnim,u svakom pogledu.
Moja je prababa Stana govorila:Jedan tocak u blatu,drugi iz blata.I tako se vozis ceo zivot.Boze,ala je to bila mudra zena.Elem,ne treba razbijati glavu sitnicama,iako one zapravo i cine zivot.Nerviranje postoji samo zato da bi shvatio/la da se bez razloga nerviras.

Nego,opet sam se posvadjala.Ovo mi je rekord,dvaput u koliko vec vremena..? Nije ni bitno,nije rec o istoj osobi kao iz prethodnih postova.Rec je o jednoj osobi koja mi je vrlo draga,ruku bih dala za nju,ali me je uzasno povredila.Zapravo me je ponizila,dobila sam osecaj nize vrednosti.Nakon sto sam mu rekla sta mislim,okrenuo se i otisao.Uz par komentara,vezanu za temu nase rasprave.Nisam ni mogla da se objasnim sa njim posteno.Sada je ON ljut na MENE,a ON je KRIV.

Uf,zvucim kao dete od 5 godina,kao"on je prvi poceo...!" Ne svadjam se cesto,ali kada dodje do te kapi koja prelije casu..Strava i uzas.Mozda bi i trebala cesce da se svadjam,da stupam u manje konflikte,tako da bi se bolje snasla sad u ovoj vecoj svadji.Ali,stvarno:ja sam uvek tu kada me trebaju,sta god,u bilo koje doba dana i noci.Jako me je uvredio,a najvise me boli to sto ili se pravi da nije nista uradio,ili iskreno ne shvata.Ne znam da li sam jos uvek pod utiskom,ali smatram da se bas ruzno poneo prema meni.Poznavajuci njega,tvrdoglavog magarca,opet cu ja doci da se izvinim.Ali zasto? Valjda sam JA ovde zrtva.Ne znam vise,znam samo da jako boli.A,uopste,da li bi bilo ispravno da se pomirim sa njim?Ako mi je prijatelj,valjda mi ne bi to ni uradio...Mozda je sudbina bas i poslala ovaj dogadjaj,kao neku vrstu samara,otprilike:"Pa,dobro Mia,sta ti radis uopste?!"
Ja ga poznajem najbolje.Mozda ne bas najbolje,ali dosta dobro.

Necu da se opterecujem time,razmisljam da istrajem.Ja koliko sam se menjala-menjala sam se.Sada sam se nekako-"utvrdila" ,mislim,imam neke svoje principe kojih se drzim.Kada nece da razgovara-ne mora.Ali je to glupo i detinjasto ponasanje.Dosta sam ja izigravala "mamu".Ako shvati-shvatice.Ja vise ne popustam.
Nemojte misliti da nisam vagala vrednosti-jesam.Sta mi je vaznije:prijateljstvo ili ponos? Ali sam ubrzo shvatila da je rec o necem dubljem,o njegovoj promeni ponasanja.Uvek su me ucili:ne mozes promeniti ljude,njihovu sustinu.To mogu samo oni sami,a i to tesko. Zato shvatam da moram da ga pustim,da razmisli,pa sta da se radi.Ali mi je jako drag,blizak i mio.Duhovit i dobar.Ali ovo je nit koju ne smem da presecem.Za moje,a i njegovo dobro.

:)

Gde je nestala muzika..?

Sa duznim postovanjem obozavaocima danasnjih narodnjaka,ja ih se iskreno gnusam.Ne samo da pesme nemaju melodiju,tekst,ritam,vec i osobe koje pevaju nisu obdarene narocito.Ja mozda i nisam u pravu,ali s moje tacke gledista... Moji prijatelji slusaju narodnjake (ne svi,ali dosta njih),a i oni su se u ocetku njih iskreno zgrozavali.Pa su pocele price:Mia,pa i tebe ce uvuci zabava i ludilo! A meni dodje da im kazem:Koji vam je andrak?
Nekako mi je bezveze da ja slusam neku muziku "pod uticajem okoline" ili "zato sto svi to slusaju"... Ako ja ne zelim da slusam,ostavi me bre na miru,a onda me sve gledaju nekako ispod oka,otprilike kao "s ovom nesto ne stima..." (sa izuzetkom mojih najblizih prijatelja). Ja sam za postovanje tudjih muzickih ukusa,ali ipak je to ponekad jace od mene.Ja sam se potrudila da uocim sta to ima lepo u "turbo folku" kako ga vec zovu,a sto sam vise istrazivala i saznala-to me je vise uveravalo da je moj ukus ispravan.A opet,ima li "ispravnog ukusa"? Mislim,svaciji je ukus poseban,pa odakle meni prava da kazem da je moj ispravan,kad svi verovatno isto misle za sopstveni ukus?Ja nisam nasla nijednu jedinu prijatnu,lepu,opustajucu stvar u vezi turbo-folk pesama.Jezivo da osecam toliki prezir prema nekoj muzici...Cak ni prema repu (koji me jednostavno zivcira) ne osecam toliku gnusanje.

Da,sta jos...?

Danas je Dan zaljubljenih.Svi koji slave,neka slave,sretno im bilo! Ipak,da napomenem:lepse bi i toplije bilo da se prema vama dragoj osobi odnosite nezno ne samo 14. februara,vec da postoji barem jos 20,30 14. februara u godini.Sve najlepse zaljubljenima! ♥