Dodatak onom postu:
Otisla sam do prodavnice po sladoled,u prodavnicu koja je od moje zgrade udaljena,300 m najvise.MEDJUTIM,na povratku me je zatekao pljusak...Bila sam mokra do gole koze.Vratila sam se,istusirala,oprala kosu i sad idem malo da trujem mozak tv-om,jer se osecam suvise pametno (skromnost je vrlina... :) )
Nisam ljubitelj tv-a,ali osecm da mi mozak pulsira,pa...
Odoh.
:)
P.S. Sada se osecam tako toplo...I,i... I suvo...

Mene svakodnevno iznenadjuje ucmalost Srbije.
Ja ne mogu da verujem da su ljudi toliko zaslepljeni,da se vode glupostima,da pricaju kojesta.Uopste mi nije jasno da li to rade nesvesno ili svesno,ali znam da me ostavlja bez teksta.Slusam i uocavam, jednostavno osetim cirkulaciju suvog vazduha u grlu,ispustam neke visoke (ali ipak neartikulisane zvuke),cisto da ispunim tisinu i smislim sta da kazem.Ali nema reci..Toliko sam zgranuta i sokirana,da...Jednostavno...
Sta se bre radi?!
Kako se samo moze tako..?Ja znam mnogo veci broj mladih ljudi,inteligentnih koji bi mogli da izvedu Srbiju na neki put,svetliji.
Sve sto vidim na tv-u jesu medjusobne prepirke,po koja ubacena ulizivacka neiskrena rec gradjanima (to samo ako se sete),upotreba dugih,ali praznih reci (sa ciljem obmane drugih,da se mozda pomisli kako su pametniji),zatim navodjenja stavova i clanova,u slucaju povrede poslanika (cisto da se vidi da su listali),vidim laz,muljanje,nebrigu.Da ni ne pominjem tapsanje i podrsku pripadnika iste stranke i zvonce koje bi trebalo smiriti poslanike (mos' misliti)
CAST IZUZECIMA,KOJI UISTINU POSTOJE,KAO SVETLA TACKA U TAMI.HVALA BOGU,PA POSTOJE I TAKVI,KOJI ZNAJU STA RADE,KOJI SU POSTENI I KOJI SE ZAISTA BRINU ZA GRADJANE.

Nazalost je takvih malo.

Sto je jos vise za zaljenje-takvi ljudi nisu "rezervisani" samo za politiku.Naprotiv-njih ima svuda,u svim segmentima drustva.Pa i u narodu.Pitanje je samo koji su u vecini...Mislim da se sada to vec vrlo dobro zna-vrlo se lako zakljucuje iz proteklih godina i kvaliteta zivota.Uz to,ako samo pogledamo stvarnost kakva jeste,ako uocimo sve faktore koji uticu na stvaranje buducnosti,ne trebamo biti baba Vanga (ili sl.) da bismo mogli predvideti istu.
Potrebno je samo zdravog razuma,a ja se necu baviti "gatanjem" (na tom bih polju ipak misljenje zadrzala za sebe,a kod Vas bih,nadam se,otvorila temu za razmisljanje)
Opet je pala kisa,bas je bila oluja.Do djavola i sa globalnim zagrevanjem.
Sve smo zasrali (da me izvinete na recniku,izbegavam ruzne reci,ali trenutno nema bolje...)!!!

Niko ne moze da sa sigurnoscu kaze koliko ce jos biti snage i volje za borbu,jer nema motivacije..
Do djavola,jednom nogom smo vec u grobu.

Najvise me zivcira ocigledna slabost ljudi,koji nemaju puno da kazu ni da daju,pa uskoce odmah kada neko drugi nesto zasere.To je ta tehnika (krajnje providna za pravo oko) pljuvanja drugog,radi izdizanja sopstvene vrednosti.Koje gotovo i da nema.Ne mogu da verujem koliko ljudi pokusava da nekom "precicom" dodju do cilja,naprosto mi je to fuj,tolika mrznja i necisti zivot.Ne znam sta mi je strasnije:ako oni to ni ne znaju,ako nisu svesni da rade pogresne stvari ili ako su svesni,i to rade sa cistom savesti.
Onda kada pljuju ostale,i to po osnovi laznog patriotizma,pogresnom pravcu zivota...A SAMI SU TAKVI!!!

Pa,bre,kako vi mirno spavate?!

Pakao!
Sada sam se jako iznervirala i istresla,idem da pojedem sladoled,da se smirim...

Danas je bas siv dan.Ceo dan pada kisa,nigde ne mozes ni izaci...A jos i pomalo uspavljuje...
Bas je vreme cudno poslednjih dana.Mislim,pre samo par dana bila je vrucina,vise od 30 stepeni,a sad je pala na 20 stepeni,i nize...
Danas sam jos i procitala da se Antartik postepeno topi.Kako je neobican taj paradoks:odnos ljudi i prirode,a opet covek gotovo svega sto se dotakne unisti..Bas sam razmisljala sta ce biti i potrefilo se da sam to vece gledala "Dan posle sutra".
Uglavnom,u razgovor sa mojom bliskom drugaricom uvukla se i po koja rec o gore pomenutoj temi,na sta je ona,mrtva 'ladna,odgovorila:"Pa sta me briga.I onako cu do tada umreti." A ja se prosula od smeha.Ona je bas odlicna osoba, uvek je smirena,pa cak i u obicno stresnim situacijama.Njen izraz lica je nemoguce opisati,mozda nesto poput:"Boli me uvo za sve..." ,ipak ne to,jer je odgovorna...
Jednom sam je pitala (u sali) da li guta neke tablete za smirenje,na sta me je ona samo pogledala i podigla levu obrvu.Njene grimase su za umreti.. :')

Planiram da procitam knjigu "Za crnom devojkom" od Aleksandra Tisme.Prve recenice su veoma interesantne i odmah su me privukle:"Crnu devojku upoznao sam u istoj prilici kada i plavu,negde tokom prve zime posle rata..."Mrzim kada citam knjigu tako "iseckanu",ali mi se nekako uvek nesto drugo ispreci...Uradi ovo,uradi ono,ni nemam mnogo vremena za odmaranje.A ne volim da pocnem knjigu,procitam nekoliko poglavlja,pa nastavim za nedelju dana,usput zaboravim uopste o cemu se radi.


Eh,cini mi se da je kisa stala...Ne cuje se vise lupkanje kapi..i vec se poceo siriti onaj prijitan i svez miris..Samo sekund...


E,tako..Sada sam sirom otvorila prozore,prethodno je bio tek malko otskrinut.

Jos jedna bitna stvar:onaj problem u komunikaciji,sa onim "jednim" je prevazidjen..I to tako odjednom,kao da nista nije ni bilo..Ne interesuje me mnogo sta se desilo,samo mi je drago da jeste.Lepo je ponovo razgovarati sa njim.Mozda bi me i trebalo interesovati,da bi uvidela sta sam pogresila,tako da to ne ponovim..Ali ne bih sad sve to da zeznem,da pominjem prosle teme...Mada-errando discimus (na greskama ucimo)


Evo ponovo ove dosadne kise...Za danas ni nema toliko toga da se kaze,ali sam ipak odlucila da posaljem post (najverovatnije smarajuci sa ne-toliko-bitnim sitnicama) da se zna da sam ziva.

Cogito,ergo sum. :)

E,ovako.
To je bila jedna duuuuuga nenamerna pauza u pisanju.Razlozi:nedostatak vremena i volje.
Svasta se idesavalo,a ja cu izloziti ono sto me najvise muci i ono sto je najinteresantnije.
Kao prvo,radila sam neki psiholoski test...Neka zezancija,kao odgovaras na pitanja,a time iskazujes svoje najdublje misli i psiholoske crte-nesvesno.Ispalo je da sam ja osoba koja nerado pomaze drugima.I da pomazem samo ako moram,i to iskljucivo i samo najblizima.Kakva glupost!Bas sam uvek tu za svakog,sto se moze protumaciti i kao mana,da sam podlozna iskoriscavanju.No,nema veze,ostalo je bilo tacno (delimicno).
Pre neko jutro sam se probudila i nekako drugacije pocela da gledam na stvari oko sebe.Odnosno,isuvise sam razmisljala-sto nikako nije dobro...Neki moji vrlo bliski prijatelji (ali BIVSI-jednostavno smo se razisli) krenuli su pogresnim putem.Odnosno,vise ih ne poznajem.Krenuli su tom cudnom stazom,kuda idu izgubljeni ljudi bez samosvesti.Stazom gde idu ljudi koje smo ranije zajedno sazaljevali i bezuspesno pokusavali da pomognemo.Mislim se-zasto?I tako sam protracila lepo,prolecno jutro.Kad sam budala,pokusavam da shvatim zasto se stvari menjaju.
Onda sam jedno vreme uspostavila bas super komunikaciju sa jednim...Ipak,da ostane "jedan" ,jer znam da je ovaj blog dostupan svima.I on je bas super razgovarao sa mnom,vidi se da je zeljan prijateljstva.Ali je i izrazito inteligentan i drugaciji.Nije cudak,vec se ne boji da se razlikuje.To je tako divna osobina.I to je tako trajalo neko vreme,sretali smo se po koji put.Sa njim se bas da razgovarati.Medjutim,od pre nekoliko dana,sav je nesto nadrndan,niti mi se javlja-nista.Ja mu se javim,a on uputi samo besan pogled.Ne kontam u cemu je stvar.Nisam nista uradila.Opet,ne mogu da razbijam glavu time.Ali je on toliko dobra osoba,vredna paznje,ne kontam sta je bilo.
Ah,a moji prijatelji...Uf,toliko sam zahvalna sto ti ljudi postoje...!Koliko god da sam neraspolozena,sarkasticni komentar moga druga me nasmeje.Ali me je isto tako iznervirao.Nesto je pocela prica o modi i fenserkama...Nemam pojma,vec sam i zaboravila kako smo stigli dotle...U svakom slucaju,taj moj drug mi je uputio par komplimenata i saveta.Pita on mene:sto ne nosim mini suknje i visoke stikle,kao to bi meni bas lepo stajalo... (?!) U glavi su mi samo sevale misli -kako sam ja uopste dosla ne temu?Ja jednostavno ne volim tako da se oblacim.Smatram takav izgled jeftinim i kao ocajnicki pokusaj da se nekom svidis i da privuces paznju.Jadne te devojke-nemaju sta da kazu,pa barem da lepo izgledaju. :)
Mene su i sve rodjake "terale" (nagovarale,POKUSAVALE) da nosim kratke suknje,kao imam lepe,duge noge,jako sam zgodna...Hvala na komplimentima,ali ne hvala...
Kada je moj drug zavrsio svoj usmeni esej,ja sam hladnokrvno rekla:"Jadna tvoja zena kad je budes imao..." A on se samo nasmejao i rekao:"To su mi vec rekli." Tako da je od mog kritikovanja to ispala urnebesna zabava sve do kriticnih granica kako je dovoljno da navucem samo malko siri kais-to je ta duzina "suknje".
Ovi dani proticu dosta zabavno.Samo,ne prodje nijedan dan da ne preispitujem svoje postupke i zamislim se:"Sta sam mogla da uradim ,pa da tako razbesnim onog 'jednog'? " I sve lazem sebe-ma ne razmisljam ja o tome,samo se ponekad zapitam...Da,da...
Jos jedna dobra vest-verovatno idem na more u Grcku!Ne znam tacno gde jos,ali opet...
Trenutno slusam pesmu "Voli te tvoja zver" od Divljih andjela i brzo kucam jer kasnim...
Valjda nece btit vise ovakvih dramaticnih i napetih pauza kao ove... ;)