E,ovako.
To je bila jedna duuuuuga nenamerna pauza u pisanju.Razlozi:nedostatak vremena i volje.
Svasta se idesavalo,a ja cu izloziti ono sto me najvise muci i ono sto je najinteresantnije.
Kao prvo,radila sam neki psiholoski test...Neka zezancija,kao odgovaras na pitanja,a time iskazujes svoje najdublje misli i psiholoske crte-nesvesno.Ispalo je da sam ja osoba koja nerado pomaze drugima.I da pomazem samo ako moram,i to iskljucivo i samo najblizima.Kakva glupost!Bas sam uvek tu za svakog,sto se moze protumaciti i kao mana,da sam podlozna iskoriscavanju.No,nema veze,ostalo je bilo tacno (delimicno).
Pre neko jutro sam se probudila i nekako drugacije pocela da gledam na stvari oko sebe.Odnosno,isuvise sam razmisljala-sto nikako nije dobro...Neki moji vrlo bliski prijatelji (ali BIVSI-jednostavno smo se razisli) krenuli su pogresnim putem.Odnosno,vise ih ne poznajem.Krenuli su tom cudnom stazom,kuda idu izgubljeni ljudi bez samosvesti.Stazom gde idu ljudi koje smo ranije zajedno sazaljevali i bezuspesno pokusavali da pomognemo.Mislim se-zasto?I tako sam protracila lepo,prolecno jutro.Kad sam budala,pokusavam da shvatim zasto se stvari menjaju.
Onda sam jedno vreme uspostavila bas super komunikaciju sa jednim...Ipak,da ostane "jedan" ,jer znam da je ovaj blog dostupan svima.I on je bas super razgovarao sa mnom,vidi se da je zeljan prijateljstva.Ali je i izrazito inteligentan i drugaciji.Nije cudak,vec se ne boji da se razlikuje.To je tako divna osobina.I to je tako trajalo neko vreme,sretali smo se po koji put.Sa njim se bas da razgovarati.Medjutim,od pre nekoliko dana,sav je nesto nadrndan,niti mi se javlja-nista.Ja mu se javim,a on uputi samo besan pogled.Ne kontam u cemu je stvar.Nisam nista uradila.Opet,ne mogu da razbijam glavu time.Ali je on toliko dobra osoba,vredna paznje,ne kontam sta je bilo.
Ah,a moji prijatelji...Uf,toliko sam zahvalna sto ti ljudi postoje...!Koliko god da sam neraspolozena,sarkasticni komentar moga druga me nasmeje.Ali me je isto tako iznervirao.Nesto je pocela prica o modi i fenserkama...Nemam pojma,vec sam i zaboravila kako smo stigli dotle...U svakom slucaju,taj moj drug mi je uputio par komplimenata i saveta.Pita on mene:sto ne nosim mini suknje i visoke stikle,kao to bi meni bas lepo stajalo... (?!) U glavi su mi samo sevale misli -kako sam ja uopste dosla ne temu?Ja jednostavno ne volim tako da se oblacim.Smatram takav izgled jeftinim i kao ocajnicki pokusaj da se nekom svidis i da privuces paznju.Jadne te devojke-nemaju sta da kazu,pa barem da lepo izgledaju. :)
Mene su i sve rodjake "terale" (nagovarale,POKUSAVALE) da nosim kratke suknje,kao imam lepe,duge noge,jako sam zgodna...Hvala na komplimentima,ali ne hvala...
Kada je moj drug zavrsio svoj usmeni esej,ja sam hladnokrvno rekla:"Jadna tvoja zena kad je budes imao..." A on se samo nasmejao i rekao:"To su mi vec rekli." Tako da je od mog kritikovanja to ispala urnebesna zabava sve do kriticnih granica kako je dovoljno da navucem samo malko siri kais-to je ta duzina "suknje".
Ovi dani proticu dosta zabavno.Samo,ne prodje nijedan dan da ne preispitujem svoje postupke i zamislim se:"Sta sam mogla da uradim ,pa da tako razbesnim onog 'jednog'? " I sve lazem sebe-ma ne razmisljam ja o tome,samo se ponekad zapitam...Da,da...
Jos jedna dobra vest-verovatno idem na more u Grcku!Ne znam tacno gde jos,ali opet...
Trenutno slusam pesmu "Voli te tvoja zver" od Divljih andjela i brzo kucam jer kasnim...
Valjda nece btit vise ovakvih dramaticnih i napetih pauza kao ove... ;)