Trenutno se osecam lose,nisam bolesna,vec onako,iznutra.Pretrpela sam odvratnu svadju,naisla na nerazumevanje,osecam se na nivou gljivice.Ko je rekao da su konflikti zdravi? Zapravo sam ja na tu neku osobu racunala,ali me ona nije cula.Lose mi je,gusim se,gde su moji?

Besna sam.Ljuta izrazito,isto toliko i tuzna,i razocarana.Osecaj nize vrednosti i nerazumevanja.Umorna sam.Cita mi se nesto,a ne mogu.Glava me boli,napolju je ledeno,sad bi otisla u jedno solo setnju.

Osecam se kao da sam pretrcala maraton,jaaaako mi se spava,a ne mogu da zaspim.

Odvratan osecaj nespokojstva.

Cisto da se zna,ja nikada ne napadam,samo odbrana.

Ko je bese rekao da je istina zdrava?Vise stvori zbrke,nego razresenja.Kao neka nit za jednim cvoricem na sebi,kazes istinu i umesto da se ispravi ono se maksimalno izvije i zamrsi.

Jos jednom,kao ironicna potvrda,danas je bio odvratan dan,a petak je.Petak. Obicno sam pravi radoholicar,rad me ispunjava,ucim,ali sad sam nekako nevoljna i umorna.

Jadno.

Danas je opet divan dan.Suncano je i svetlo.

Pre nekoliko dana,tacnije nije bas nekoliko,to je bilo nakon Nove godine,dobila sam na poklon medveda i foto-album,od prijatelja.Nije mi toliko bio ni bitan sam poklon,vec cinjenica da su ulozili trud i da je poklon dat s ljubavlju.Medjutim,taj sam foto-album posmatrala neko vreme.Bas lepo izgleda,onako starinski,ima braon stranice,neke strafte,a jos na njemu pise,sasvim sitnim slovima:"Beautiful memories...Love is not just looking into each other's eyes,but looking outward together in the same direction."To je ono sto me je apsolutno odusevilo.Pocela sam da stavljam slike u njega:od najranijih dana,pa slike meni osobito dragih ljudi,zatim slike sa mora,skorije slike.Tako ih zbiram tu,prelistavam i vidim neku fotku,odmah se svega setim,osecam i miris.Fotografije stvarno imaju moc.Na licnoj vagi,mislim da bi moc reci stajala uravnotezena sa moci fotografije.Stvarno je neobicno kako recima mozemo docarati i akusticnu i vizuelnu sliku.A i u srpskom jeziku postoji dosta reci koje same po sebi nose neki srecan ton,ili suprotno elegican.To mi je stvarno neverovatno.

Danas i nema nesto narocito da se kaze,nista se narocito ni ne desava.Oprala sam kosu greskom sa samponom za volumen,i sad je kosa=griva. :} Slobodno se smejte,ja vec jesam.Problem u vezi moje kose je taj sto sama po sebi,prirodno,ima...Pa,kako bih rekla...Visak volumena.Verovatno da niste ni znali da takvo sta uopste postoji,ali..Da,ja vas uveravam,postoji.Svi kazu da mi divno stoji tako "razuzdana,divlja frizura" (tako bi oni rekli koristeci se..Ahm...Eufemizmima,ako smem tako da...).Da... Ja cu sad da odem da ne bi izlupetala jos neke gluposti.

Evo samo jos ovo.Imam nameru da procitam jednu staru knjigu,izdata je 1966. godine,a zove se "Filozofi" -Srpska knjizevnost ,samo tako. Ne znam zbog cega me je to toliko zainteresovalo,verovatno sam pretpostavila da ce,kad je vec takva tema,naslov biti duzi,sadrzajniji,komplikovaniji,vise...Pa,vise. Mozda je bas zato i samo jedna rec,tako jezgovita.A mozda i ja previse trabunjam o naslovu jedne knjige...Stvarno je vreme da odem... : P

Kultura,paradoksi i tako to...


Nije li smesno kada se slucajno sretnemo na ulici sa nekim,nama poznatim,i sasvim iz pristojnosti pitamo:"Kako si?Sta ima novo?Kako su tvoji" ?Meni je to smesno,jer ljudi nece da zamaraju svog sagovornika,pa prosto odgovore:'dobro sam' (iako je,recimo,prelezao gripu ili ima uzasnu temperaturu i sl.) .Ponekad odgovore i sa 'nije lose' ,sto je u sustini isto.Retki pocnu da pricaju o svim zdravstvenim tegobama ili odgovore sa "pa,bilo je i bolje" .Ali stvarno sad:ljudski um je zamrsena stvar,kada pitamo nekog kako je,ne mislimo samo na zdravstveno stanje,vec i na to :kako zivot,zena,deca,sestra,brat i sl.To je toliko neverovatno:mi sa najboljom namerom prilazimo osobi da je pozdravimo,poklonimo par trenutaka svog vremena i par osmeha.Onda sledi to pitanje:kako si.Pa,ako te stvrano zanima,dodji kod mene i odrzi jednu psihoterapiju,a nemoj naplatiti:ja cu da se smejem kao poslednja ludaca i da placem,jecam i ridam.Nije to bas tako jednostavno.Ali opet,sve ja to razumem i postujem.To je postao osnovni deo kulture i bontona,samo kada se o tome promisli,bas i nema neke logike.

***

Nasla sam jedan interesantan sajt:www.paradoxes.co.uk
Stvarno ima zanimljivih stvari.Preporucujem svima koji zele da ih zaboli glava. ;)

Evo jednog koji ja smatram interesantnim:

Proof that I am Dracula
(1) Everyone is afraid of Dracula.
(2) Dracula is afraid of only me.
Therefore I am Dracula.
Doesn't that argument sound like just a silly joke? Well it isn't; it is valid. Since everyone is afraid of Dracula, then Dracula is afraid of Dracula. So Dracula is afraid of Dracula, but also is afraid of no one but me. Therefore I must be Dracula!

Stvarno te natera da razmisljas... :)

Da napisem ponesto,pa odmah pravac setnja!



Danas je divan dan.Nije ni suvise hladno,taman kako treba.Sunce sija,dan je beskrajno svetao,dusu dalo za beskrajne setnje.Kako je odlican osecaj po divnom danu setati sa prijateljima,uopste ne znajuci kuda se ide,vec tako besciljno.Nimalo nije vazno kuda.

Procitala sam do kraja "Ilijadu". Meni je to bas dobra knjiga.Centar cele price je slava,umreti mlad ali slavan,ili ziveti dugo,ali bez slave.Tema je Ahilov gnev i bogovi,odnosno njihova moc i direktna veza sa ljudima.Oni njima upravljaju,postoji unapred zacrtan plan po kojem tece zivot svakog,i taj plan mogu menjati iskljucivo bogovi.Zapravo,najvecu moc ima Div,vrhovni bog i otac svih bogova i ljudi.On pravi glavni plan u njega ukljucuje i ostale bogove.Nekada je to vidljivo,dosta prozirno,a nekada su cak i misli drugih bogova ustvari deo Divovog plana.Sve se desava onako kako on hoce.Spreman je pomoci,spreman je na kompromise,ali do kraja sve se zavrsi na taj nacin na koji on zeli.
Eto,tako,zanimljiv nacin razmisljanja.Ko zna,mozda smo i svi mi deo nekog plana.Mozda sami drzimo konce srece,mozda postoji sudbina koja nam je zacrtana jos kada smo dosli na svet.Mozda se sve desava sa razlogom. Mozda cemo jednog dana otkriti odgovore,mozda nikada necemo. Zivot je jedno veliko "mozda" ,zar ne? Neko ce reci: "E,sad ga pretera!" ,ali stvarno:da li postoji neko ko zna?
Jako mi je bilo neobicno citati "Ilijadu" ,jer su mi se nekako slozile kockice,a to je opet probudilo neka nova pitanja.

Mozda su samo ljudi suvise zaokupljeni zivljenju samog zivota,pa sto bi razmisljali o njemu uopste.Neko je jednom rekao:svaki je covek pobednik,jer eto je bas njemu ucinjena cast da zivi.

Sad me ovi suncevi zraci isuvise mame napolje,pa odoh!
;)

Bozic


Danas je pravoslavni Bozic.Ja licno nisam narocito pobozna.Kada me pitaju da li verujem u Boga,ja se zbunim,jer ni sama ne znam odgovor.Da ne verujem,ostro je reci,a i nije tacno.Da verujem,suvise je snazno reci.To uzasno zbunjuje,oduvek sam mislila da je po pitanju religije i Boga,ili jesi ili nisi vernik.Da li verujes? Da ili ne?
Nalazim sebe u situaciji da se pomolim.Recimo,ako je magla a meni draga osoba leti,ja se pomolim da bude u redu.Ili ako se nesto desilo mojim najblizima,nekoj vrlo dragoj osobi,ja se pomolim da bude dobro.Ne molim se ja onako kako i drugi.Nego nekako u sebi.Pa onde se zapitam:da li se ja uopste nekom obracam ili samu sebe pokusavam da utesim i uverim da ce sve biti u redu?Onda sebe smatram nezahvalnom,jer molim se samo kad mi je nesto potrebno.Ne znam ni da li se molim Bogu ili nekoj visoj sili,samo kada osetim da mi je potrebno nesto,a to je van moje moci.Nikad se ne molim recimo za nove pantalone ili patike,pa nisam ja toliko povrsna.Kada mi je izrazito tesko,a nemam kome da se obratim.A onda se zapitam,da li pricam sama sa sobom ili se nekom obracam?Da li postoji neka visa sila koja prati moja dobra dela,pa onda na osnovu toga zakljuci jesam li ja zasluzila da mi baka bude dobro,ili majka posle nesrece,ili nisam?
Kada razmislim jos vise o tome,moglo bi se reci da je ljudima potrebno da veruju.U bilo sta.Pa makar to bilo i u Deda Mraza.Ne verujem da tamo negde na nebu sedi jedan veliki covek i kontrolise zivote ljudi-konce srece drzimo sami.Tu se onda uplice i sudbina,ali i fizika...Nekako mi je potrebno da verujem u neku visu silu,u neku ravnotezu izmedju dobra i zla.Recimo,da se moje postenje isplati jednog dana,bez obzira sto su mnogi ljudi,"precicom",losim putem nepostenja,stigli do cilja.Istrcacu ja ovaj maraton,sigurna sam,i docice dan kad ce mi se sve vratiti.Ali dobra dela ne cinim sa prethodnim planom,kao: "sta cu ja time dobiti" .Jednostavno nisam takva osoba.A,kad se o tom razmisli,to ni ne bi bila dobra dela,vec susta suprotnost istima,zar ne?
Jedno je sigurno:kad se izgubi vera,bilo koje vrste (vera u Boga,u sudbinu,u Deda Mraza,u bolju stranu ljudi,u uspeh,u ljubav,u prijateljstvo,u sebe) ,jadan je taj zivot.A da li onda uopste ima zivota?

Ovo su iskrene misli.Ali me pomalo podsecaju da neko filozofiranje,to iskreno ne pokusavam.Sada sam se nasmejala,setila sam se reci mog profesora istorije kada se obratio jednom uceniku:Ti mi nesto mnogo filozofiras...Filozofi su ljudi koji puuuno ispricaju a na kraju ne kazu nista!
Svako ima pravo na svoje misljenje.A da li je trazenje dublje sustine filozofiranje?
Ako jeste,ja se izvinjavam slucajnom posetiocu na eventualnom davljenju.
: )

Homerova "Ilijada" i knjige uopste


Citajuci "Ilijadu" nisam mogla a da ne pomislim kolika je zapravo cast da pred sobom imam jedno staro delo.Nekako mi je nerazumljivo kako iko moze da odbaci ovu knjigu uz izgovore:"Pih,ja tu nista ne razumem!" ili "Sta mene boli uvo kako je vodjen tamo neki rat?!" ili cak ponekad ostro:"Taj Homer nije imao zivot." .A moguce je da i ja zahtevam suvise od ljudi oko sebe,jer ne mogu da verujem da je ljubav prema knjigama potpuno isceznula.I meni je tesko bilo shvatiti "Ilijadu",u pocetku.Ali ja sam se zaista potrudila da shvatim,i vec posle par stihova sve je pocinjalo dobijati svoj smisao. Tuzno mi je to sto danasnji ljudi prosto ne citaju.Recimo,ja kazem kako je neka knjiga dobra,preporucim je prijatelju/prijateljici,a on/ona kaze da ce ipak sacekati da izadje film.Kako je ugasena strast prema knjizi?Da li je kod nekih ljudi uopste i postojala?Zar se pretvaramo u lenji,ucmali narod...? Prosto me prodje jeza kada cujem da neko voli knjige.Pomislim:ima nas jos! Ali,kad se dublje promisli o tome,sta ta cinjenica govori o svim ljudima?
Postoje i predrasude o ljubiteljima knjiga.Kao,oni ne izlaze,izolovani su,nemaju drustven zivot,ne gledaju filmove niti televiziju. Sta je vama ljudi moji?! Postoje i takvi ljudi,pa sta,svako zivi onako kako mu odgovara,pa makar to bilo i u osami.Ali je pogresno vezivati to za ljubitelje knjiga. Mozda sam i ja pogresila jer od ljudi ocekujem da dele ista interesovanja.Sve ja to postujem. U redu je da neko ne voli da cita,ali da sa zgadjenjem posmatra knjigu?! Onako,otprilike ni stapom je ne bi dirao. Ja toliko uzivam u knjigama,imam mnogo polica,Boze samo da ih gledam.A knjizare su prelepe.Cisto tako da se setkam u njima,ne moram nista ni kupiti.Ali ja smatram da se ne moze pogresiti sa kupovinom knjige.Ako je dobra,odlicno.Ako nije,sad znas da tog pisca izbegavas ili da mu,ukoliko napise jos koju knjigu,das jos jednu sansu,mozda zadovolji tvoje kriterijume.Ako ne,opet znas na koji nacin razmisljaju drugi ljudi,prosirio si svoj recnik,ali vreme nisi izgubio.
Uopste se ni ne razmislja koliko je truda ulozeno da se jedna knjiga napise ili da se prevede.Sve to za citaoce.
"Ilijada" je prelepo delo.Procitala sam neku verziju za mladje kada sam bila mala,i to mislim da je bilo na moru."Ilijadu",originalnu verziju sa svih 15696 stihova sada citam,nisam je jos do kraja procitala,citam je polako i sa razumevanjem.Ali je prosto magicno sto ispred sebe imam delo koje je napisano u Homerovom dobu (to je period izmedju XII i IX veka pre n.e. ).

Marfi-pesimista ili realista?


Ako bi pretresli Marfijev zakon,odnosno sve njegove razloge zbog kojih nam stvari moraju poci naopako,verovatno bi dosli do zakljucka da je on bio pesimist,i to najgore sorte.Cak je to dovodilo do paranoje i ta mogucnost propasti je pocela da veje iz svake stvari,slicno kao sto je rekao Andric u svome delu...

Evo i njegovog zakona:

Ako nesto moze poci naopako,poci ce naopako.
Korolari:
1.Nista nije tako lako kao sto izgleda.
2.Sve zahteva vise vremena nego sto mislis.
3.Ako postoji mogucnost da vise stvari podje naopako,poci ce naopako ona koja ce prouzrokovati najvecu stetu.
4.Ako primets da postoje cetiri nacina na koja stvari mogu poci naopako,pa ta cetiri izbegnes,smesta ce se ukazati peti.
5.Prepustene sebi,stvari imaju sklonost da se krecu od zla na gore.
6.Kad god podjes nesto raditi,najpre moras uciniti nesto drugo.
7.Svako resenje radja nove probleme.
8.Nemoguce je bilo sta uciniti otpornim na budale,jer budale su tako invetivne.
9.Priroda je uvek na strani skrivenih gresaka.
10.Majka Priroda je kucka.

Onda?Ko je on bio ustvari?Da li je uopste mislio to sto je pisao?Sta ga je nateralo da to napise,kakav splet okolnosti? Ili mu se samo htelo?

Uopste,da li je moguce da su njegova tvrdjenja tacna? Naravno,nesrece se desavaju,svi ponekad imaju los dan,ali da li je to zaista uvek tako kako Marfi kaze? "Smesi se...Sutra ce biti gore." (?) ili "Materija ce biti ostecena upravo proporcionalno svojoj vrednosti." (?)
Evo mog misljenja,zasto je Marfi imao ovakav stav:
1) zapravo nije imao takvo ostro misljenje prema svemu,samo je zeleo nasmejati ljude
2) zivot ga je zestoko zeznuo
3)stvarno i iskreno veruje u sve sto je napisao

Ja sam,iskreno,uzivala citajuci Marfijev zakon i njemu slicnih,ali ne niposto iz razloga sto delim njihovo misljenje (jer ne delim),vec zato sto je smesno.Evo i mojih omiljenih:

*Zakon selektivne gravitacije:
-Predmet ce pasti tako da prouzrokuje najvecu stetu.

-Verovatnoca da hleb padne na namazanu stranu upravo je proporcionalna ceni tepiha

I dalje:
-Svaki ispusten alat otkotrljat ce se u najnepristupacniji ugao radionice.
Korolar:Na putu prema tom uglu,svaki ispusteni alat uvek ce te prvo raspalitit po noznim prstima.

-Ako se zaglavi,primeni silu.Ako se slomi,ionako ga je trebalo zameniti.

-Nikad ne ponavljaj uspesan ogled.

-Nikad se ne raspravljaj sa budalom,ljudi mozda nece uociti razliku.

-Sve sto je dobro u zivotu ili je nezakonito,ili je nemoralno,ili se od toga goji.

Sta god je Marfi hteo reci,mene je svakako nasmejao.Ali,za mene ce casa uvek biti polu-puna.

Pocela sam ja jos pre pola godine da pisem,kao sto je moguce uociti.Moj drugi blog se zove dobrodrustvo,jer je dobro drustvo tesko naci,pa kao da privucem malo posetioce,da zavire u moj svet.I sta je onda bilo?Moja prva greska je ta sto sam pisala na engleskom.Sve je to u redu,znam ja engleski,ali nekad jednostavno ne mogu da se setim neke reci ili izraza,a na srpskom sve ide glatko.Srpski jezik je stvarno...Pa,energican.I ne,ne mislim na psovke.Ne volim i izbegavam da psujem.
Ono sto me nervira jeste to sto (vecina) ljudi iz inostranstva imaju pogresan stav prema Srbiji.Maltene da je gledaju s visoka,zajedno sa svim ljudima koji zive u njoj.Boze moj,ni ne trude se da uvide lepotu Srbije.I sad bi se tu svi vezali za sela,etno pesme i izvorne narodne,kao to je Srbija.U redu,jeste,ali ima jos mnogo stosta sto lezi iza toga.Zivim u super gradu (ne,nije Beograd),i volim ga zbog svih ljudi u njemu.Sad ja malo preterujem,ne poznajem ih sve,ali tako iz moje okoline,da,to jesu divni ljudi.Postoji bezbroj predrasuda o Srbiji kao drzavi zbog ponekad ogavne politike,ali se retko ko osvrne na same ljude.Istorijski dogadjaji su navukli tamnu zavesu na Srbiju i sad svakog pojedinca to vuce unazad,o njemu postoje predrasude,kao da tog nekog odredjuje drzava u kojoj zivi.
Ja sam veoma svesna situacije u kojoj se ljudi nalaze,oseca se i umor svakog od njih,nema vise volje za borbom,za nastavak.I svi ste vi bili svedoci istog osecaja.Recimo,evo banalan primer:raspravljate se sa mladjim bratom/sestrom/majkom/ocem/ujakom/ujnom/najboljim prijateljem/prijateljicom . . . ,i znate da je mnooooogo tvroglaviji/a od vas.I sta onda?Posle par svadja,temperamentnih rasprava,diskusija ,nalazite se u poziciji da odustanete,jer smatrate da nema vajde,tvrdoglav/a je kao mazga,dizete ruke jer ste se umorili. E,pa,tako nesto.
I sta sad? Ne znam.Ja se trudim svim silama da ne izgubim volju za borbom,dokazivanjem,sve dok ljudi ne prestanu da gledaju drzavu,stanje okolo,i pocnu da gledaju same ljude.Da se neko zapita : "Ko je on/a?" ,a ne bre "Odakle je on/a?" Stvarno ima ljudi koji su ili zaslepljeni,ili imaju pomesane prioritete ili su idioti.U slucaju ovog poslednjeg,kome uopste i trebaju?

Ja sad idem da popijem caj,jer mi malo smrka nos,pa da ne rizikujemo.Bolje spreciti,nego leciti,jel?

: D