Na moru je bilo fantasticno.Jednostavno...

Ne mogu da pisem...

To je tako cudan osecaj,zahvalna sam sto sam sve to prozivela.Mrzi me da pisem,jer u tome necu naci nikakvo zadovoljstvo.Moja je glava puna (kao i srce...da...),ostaju mi samo zive uspomene.I fotogafije...

Ovo je bilo najbolje putovanje u mom zivotu.Toliko sam stvari videla,cula i dozivela da mi je prosto neverovatno..Jedno bogato iskustvo koje nikada necu zaboraviti.

A necu zaboraviti ni...Pa,pretpostavljam da je vazno da samo ja znam...

:)

Samo da se javim da danas idem na letovanjeeeee!!!

Idem u Egipat,u neko mesto blizu Kaira.Vrlo sam uzbudjena,jer cemo obici i piramide..!

Potrudila sam se da saznam nesto o Egiptu.Saznala sam nekoliko zanimljivosti:

da je u Egiptu zabranjeno javno ljubakanje,da u Kairu ima jako malo zelenila (toliko malo da bi moglo da se raspodeli tako da stane na dlan svakom stanovniku),da 99 % ljudi zivi u dolini reke Nila...

U svakom slucaju,jedva cekam da krenemo!Napravicu posebni dnevnik putovanja,slicno kao sto sam uradila i kada smo bili u Turskoj...

Ovde cu objaviti slike i utiske,ali tek negde oko 16. jula...

↔

Ne mogu da verujem da cu videti Keopsovu piramidu,jednu od sedam svetskih cuda...!

Trenutna lista u winampu:
1.Alcazar-Crying at the discotueqe
2.Rockwell-Someones watching me
3.Idoli-Dok dobuje kisa
4.Divlji andjeli-Voli te tvoja zver
5.Def lepards-Pur some sugar on me
6.Bon Jovi-Living on a prayer
7.Sting&The Police-Roxanne
8.Sting&The Police-Message in a bottle
9.Sting&The Police-Every breath you take
10.A-ha -Hunting high and low
11.The Bangles-Walk like an Egyptian
12.b 52's -Love shack
13.Steve Harley & Cookney Rebel-Make me smile
14.Duran Duran-Hungry like the wolf
15.A-ha -Take on me
16.MC Hammer -U can't touch this
17.Parni valjak-Pusti nek' traje
18.Ramones-I wanna be sedated
19.Spin doctors-Two princess
20.Harry Belafonte-Banana boat
21.Aerosmith-Janie's got a gun
22.Beach boys-Kokomo
23.Europe-The final countdown
24.Eurythmics-There must be an angel
25.Eurythmics-Sweet dreams
26.Flying lizards-Money,that's what I want
27.Kaja Goo Goo -Too shy
28.INXS-Need you tonight
29.Rod Stewart-Hot legs
30.Manu Chao-Bongo
31.Queen-We will rock you
32.Queen-We are the champions
33.Weezer-Beverly Hills
34.Tom Jones-Kiss
35.U2 -Beautiful day
36.U2-Stuck in a moment

Sad sam u takvoj muzickoj fazi,to mi najvise prija.Bas cudno kako je to promenljivo...A i kad je ovako vruce,najvise mi prija strano-starije... Mislim,to mi nikada ne moze ne prijati... ;)

Ljudi i inteligencija (idu li te dve stvari uopste..?)

Ljudi su,u sustini,prostonarodnim jezikom receno-veoma zatucani.Zaista,vrlo kompleksna bica.Samo mali deo uistinu razmislja.

Moja mi je drugarica ispricala jednu anegdoticu:pita ona svoga oca (koji sedi sa tupim telecim pogledom),sto sedi tako zamlisljen,na cega joj on odgovara-"samo sedim,duso".

:)

Kako dobiti status intelekta u drustvu?Zasto se uopste javlja potreba isticanja?

Mali broj ljudi tezi da se istakne u drustvu,odnosno da odstupi od vec "propisanog sablona".To najcesce rade postepenim odstupanjem fizickog izgleda od ostatka sveta,kada dobiju status "cudaka".Bez obzira na fizicki izgled,to su mlade nade..

Kako je ljudsko drustvo oduvek bilo i ostalo licemerno,zalazuci se za jednakost,a opet svesno deleci ljude na "slojeve",danas postoje fenseri,metalci,pankeri,snobovi,kurve (ili kucke,kako vam je drago),luzeri i neutralci...

Ja sam oduvek bila protiv toga,ali je cinjenica da se ljudsko drustvo i samo deli na te "grupice",prema sopstvenom interesovanju i nacinu zivota.Tako je postalo nezibezno da fenserke dobace nesto luzerima i da ih ovi isti (inace viseg intelektualnog nivoa) ukopaju sa samo jednom recenicom (kod kojih one ne raspoznaju polovinu reci).Neizbezni su i mrki pogledi metalaca na svakog ko im se priblizi u opsegu od 20 m (cast izuzecima).

Kao sto rekoh,ja sam protiv podele populacije,svaka jedinka je svoja.Ali mi se ponekad ucini da zivimo u coporima,a ne u normalnom drustvu.

Zivi i pusti druge da zive.

Kao nevini posmatrac sa strane,nije mi mogla promaci ni sledeca cinjenica:neki od ljudi imaju sjajnu licnost koju prikrivaju samo zato da bi se uklopili u neku od gore pomenutih grupica.

Hvala Bogu,pa ja niti moji prijatelji ne pripadamo ni jednoj od grupa (mozda smo,eto,neutralci,u smislu da smo svoji,da smo "nesvrstani").Stvari se ne izmicu kontroli,a ni ja ne zahtevam da se sad ceo svet uhvati za ruke i pocne da peva "Give piece a chance".To je krajnje nerealno.

Sve navedeno je tako kako je,i ne moze se nista uraditi.To je eto samo neki moj komentar/kritika na danasnje vreme.

Biti svestan svoje razlicitosti je fantasticno,pogotvo ako su razlike zasnovane na slobodnom izboru i postovanju sopstvene licnosti.Ko zna koliko je jos onih koji nisu kao drugi,ali se samo pretvaraju,da bi se uklopili..?

Kad vidim kakav je svet,pomislim:"Uf,sto je dobro biti ja..."

Eto mene opet.

Sta ima novo kod mene..?
Pa,za pocetak,smrtna sam se posvadjala sa,nazovimo "vrlo dobrim drugom".Ja majke mi,vise ne mogu da ga trpim.Non-stop pravi neka sranja,ego-centrican je i sebican,hoce da se pomiri samo kad to njemu odgovara ili kad mu nesto treba.Iskreno,boli me uvo.Ja takve ljude ne trpim niti se sa njima druzim.Tako da,brate,putuj gde god 'oces i nek ti je sa srecom.
Zao mi je,to stoji.Ali ja njega vise ne znam.Sto sad da nastavim da se druzim sa njim,kada me to "prijateljstvo" gusi..?
Promenio se,mozda sam i ja...I nema tu neke nauke-prosto smo se udaljili.Ruzno je reci,ali lakse se dise.

***

Smrsala sam,ali ne namerno.Ozbiljno!70% pantalona su mi siroke u sturku,a na koga god naletim,pita me "sto si ti smrsala,pa dobro si izgledala i onako.." ili "zar TI drzis dijetu..?!"
Nisam namerno,majke mi!
Sacuvala sam bila pantalone koje su mi bile tesne,pa kao,neka ostanu u ormaru,mozda jednog dana smrsam.Ja tako imam svoje periode-malo se ugojim,pa mlao smrsam.Ali sad nisam namerno!
U svakom slucaju sad mi te teksas pantalone savrseno odgovaraju.Sta ces.

***

Ostalo mi je jos malo da procitam drugi deo "Dekamerona".I moram priznati da mi se knjiga uopste ne dopada i da sam razocarana.Ocekivala sam od Bokaca vise,narocito zbog tog svecanog tona punog strahopostovanja kada neko stariji prica o "Dekameronu" ili uopste Bokacu kao vaznom ciniocu vremena humanizna i renesanse.
Nisam odusevljena knjigom....

***

Pre par dana sam OPET pokisla.I bila sam izrazito pametna pa sam obukla bele lanene pantalone (uprkos vremenskoj prognozi,racunala sam-ma nece mene stici).Mojoj pameti nema kraja-nisam ponela kisobran opet se uzdajuci u srecu.
I tako su mi se pantalone providele,a ja imala ljubicast donji ves... Bila sam bukvalno namocena kao sundjer...Kako mi se natopila odeca,pa sam se kretala ka milom mi toplom domu,odeca mi je postajala sve teza i teza...Onda je otpor vazduha postajao preveliki,pa je izgledalo kao da sam u nekoj slow-motion sceni iz filma...Neki su ljudi stojali sa strane zasticeni ispod svojih kisobrana i smejali mi se...Najpre sam ih mrko pogledala,ali sam onda uvidela da je celokupna situacija stvarno smesna,pa sam pocela da se smejem samoj sebi.Isla ulicom i smejala se od srca samoj sebi.
Kao sto rekoh,ne volim kisobrane.Uopste mrzim sve dodatke-kisobrane,vunene kape i rukavice..Volim da nosim salove u zimu,to mi bas prija.Ili povremeno kackete,kad uprzi zvezda. :)

***

Idem sad da se nadjem sa drugaricom na palacinkama.Upravo me je zvao onaj gore pomenuti...Ali sad ja necu...Ne zanima me...

:)

E tako.

I ja sam propala,jedna od otpisanih,zaljubljena.
I ako su vec pocela govorkanja mojih prijatelja da imam isuvise visoke kriterijume (a i oni malo preteruju...malo vise) eto.Desilo se.I sta sad,jbg.

Bas je super lik...

Da se ja sad ne bi nalupetala gluposti-bolje da promenim temu ili jednostavno odem...

Menjam temu:znaci,prijateljski savet:NEMOJTE JESTI DOK GLEDATE TV.
Ja ni ne gledam cesto televiziju (najveci razlog je zato sto je uglavnom djubre),ali eto mi je nesto doslo...
Uglavnom,uzela ja da jedem,tostirala kiflu (vrlo je verovatno da samo ja znam kako je to moguce) ,i pocnem vrteti kanale.Stignem do RTL-a,a oni,eto bas fiiiino rezbare neki les dok meni curi kecap iz pizza-kifle.Hvala vam,CSI strucnjaci,zbog vas sam preskocila veceru.Obicno nisam gadljiva,ali eto,to je bila kap koja je prelila casu.
A mozda bih i stvarno trebala da im se zahvalim (ovaj put bez sarkazma) jer sam preskocila vecer (a lekari i nutricionisti kazu da nije zdravo jesti uvece i leci punog stomaka).
A meni se,opet,fucka.Puno se krecem i bas mi prija da nesto gricnem uvece.Skromnost je vrlina,da,ali ovde je neizostavno reci da ja imam lepu liniju. Valjda mogu sebi da priustim nekoliko vecernjih uzinica.Nikad nisam niti cu se opterecivati kilazom (doduse,nikada ni nisam imala neke preterane probleme-tu i tamo nabacim koju kilicu za vreme praznika :) ).

E,u mom su prelepom gradu procvale lipe.Ceo grad mirisi izrazito lepo...Vreme je opet tako,
nit' smrdi ,nit' mirisi.Ujutro je hladno (onako-za duks,jaknu) a tokom dana je za umreti...!

Pre nekoliko nedelja me je do kuce pretio neki pas lutalica,ali tako milog i pitomog pogleda.Imao je pomalo tuzne oci.Svaki put kad sam ja zastala,zastao bi i on.Neka mesavina,ali tako lepog izgleda.Crne boje,sa belom flekom po trbuhuali crnim sapicama.Jako mi ga je bilo zao,ipak ga nisam mogla uzeti....Ne znam zasto,ali nazvala sam ga Dzumandzi.Kao onaj japanski sumo rvac (za njega sam cula od tate,uf,tek je to duga prica...).

Dzumandzi,slatkis♥
:)

Dodatak onom postu:
Otisla sam do prodavnice po sladoled,u prodavnicu koja je od moje zgrade udaljena,300 m najvise.MEDJUTIM,na povratku me je zatekao pljusak...Bila sam mokra do gole koze.Vratila sam se,istusirala,oprala kosu i sad idem malo da trujem mozak tv-om,jer se osecam suvise pametno (skromnost je vrlina... :) )
Nisam ljubitelj tv-a,ali osecm da mi mozak pulsira,pa...
Odoh.
:)
P.S. Sada se osecam tako toplo...I,i... I suvo...

Mene svakodnevno iznenadjuje ucmalost Srbije.
Ja ne mogu da verujem da su ljudi toliko zaslepljeni,da se vode glupostima,da pricaju kojesta.Uopste mi nije jasno da li to rade nesvesno ili svesno,ali znam da me ostavlja bez teksta.Slusam i uocavam, jednostavno osetim cirkulaciju suvog vazduha u grlu,ispustam neke visoke (ali ipak neartikulisane zvuke),cisto da ispunim tisinu i smislim sta da kazem.Ali nema reci..Toliko sam zgranuta i sokirana,da...Jednostavno...
Sta se bre radi?!
Kako se samo moze tako..?Ja znam mnogo veci broj mladih ljudi,inteligentnih koji bi mogli da izvedu Srbiju na neki put,svetliji.
Sve sto vidim na tv-u jesu medjusobne prepirke,po koja ubacena ulizivacka neiskrena rec gradjanima (to samo ako se sete),upotreba dugih,ali praznih reci (sa ciljem obmane drugih,da se mozda pomisli kako su pametniji),zatim navodjenja stavova i clanova,u slucaju povrede poslanika (cisto da se vidi da su listali),vidim laz,muljanje,nebrigu.Da ni ne pominjem tapsanje i podrsku pripadnika iste stranke i zvonce koje bi trebalo smiriti poslanike (mos' misliti)
CAST IZUZECIMA,KOJI UISTINU POSTOJE,KAO SVETLA TACKA U TAMI.HVALA BOGU,PA POSTOJE I TAKVI,KOJI ZNAJU STA RADE,KOJI SU POSTENI I KOJI SE ZAISTA BRINU ZA GRADJANE.

Nazalost je takvih malo.

Sto je jos vise za zaljenje-takvi ljudi nisu "rezervisani" samo za politiku.Naprotiv-njih ima svuda,u svim segmentima drustva.Pa i u narodu.Pitanje je samo koji su u vecini...Mislim da se sada to vec vrlo dobro zna-vrlo se lako zakljucuje iz proteklih godina i kvaliteta zivota.Uz to,ako samo pogledamo stvarnost kakva jeste,ako uocimo sve faktore koji uticu na stvaranje buducnosti,ne trebamo biti baba Vanga (ili sl.) da bismo mogli predvideti istu.
Potrebno je samo zdravog razuma,a ja se necu baviti "gatanjem" (na tom bih polju ipak misljenje zadrzala za sebe,a kod Vas bih,nadam se,otvorila temu za razmisljanje)
Opet je pala kisa,bas je bila oluja.Do djavola i sa globalnim zagrevanjem.
Sve smo zasrali (da me izvinete na recniku,izbegavam ruzne reci,ali trenutno nema bolje...)!!!

Niko ne moze da sa sigurnoscu kaze koliko ce jos biti snage i volje za borbu,jer nema motivacije..
Do djavola,jednom nogom smo vec u grobu.

Najvise me zivcira ocigledna slabost ljudi,koji nemaju puno da kazu ni da daju,pa uskoce odmah kada neko drugi nesto zasere.To je ta tehnika (krajnje providna za pravo oko) pljuvanja drugog,radi izdizanja sopstvene vrednosti.Koje gotovo i da nema.Ne mogu da verujem koliko ljudi pokusava da nekom "precicom" dodju do cilja,naprosto mi je to fuj,tolika mrznja i necisti zivot.Ne znam sta mi je strasnije:ako oni to ni ne znaju,ako nisu svesni da rade pogresne stvari ili ako su svesni,i to rade sa cistom savesti.
Onda kada pljuju ostale,i to po osnovi laznog patriotizma,pogresnom pravcu zivota...A SAMI SU TAKVI!!!

Pa,bre,kako vi mirno spavate?!

Pakao!
Sada sam se jako iznervirala i istresla,idem da pojedem sladoled,da se smirim...

Danas je bas siv dan.Ceo dan pada kisa,nigde ne mozes ni izaci...A jos i pomalo uspavljuje...
Bas je vreme cudno poslednjih dana.Mislim,pre samo par dana bila je vrucina,vise od 30 stepeni,a sad je pala na 20 stepeni,i nize...
Danas sam jos i procitala da se Antartik postepeno topi.Kako je neobican taj paradoks:odnos ljudi i prirode,a opet covek gotovo svega sto se dotakne unisti..Bas sam razmisljala sta ce biti i potrefilo se da sam to vece gledala "Dan posle sutra".
Uglavnom,u razgovor sa mojom bliskom drugaricom uvukla se i po koja rec o gore pomenutoj temi,na sta je ona,mrtva 'ladna,odgovorila:"Pa sta me briga.I onako cu do tada umreti." A ja se prosula od smeha.Ona je bas odlicna osoba, uvek je smirena,pa cak i u obicno stresnim situacijama.Njen izraz lica je nemoguce opisati,mozda nesto poput:"Boli me uvo za sve..." ,ipak ne to,jer je odgovorna...
Jednom sam je pitala (u sali) da li guta neke tablete za smirenje,na sta me je ona samo pogledala i podigla levu obrvu.Njene grimase su za umreti.. :')

Planiram da procitam knjigu "Za crnom devojkom" od Aleksandra Tisme.Prve recenice su veoma interesantne i odmah su me privukle:"Crnu devojku upoznao sam u istoj prilici kada i plavu,negde tokom prve zime posle rata..."Mrzim kada citam knjigu tako "iseckanu",ali mi se nekako uvek nesto drugo ispreci...Uradi ovo,uradi ono,ni nemam mnogo vremena za odmaranje.A ne volim da pocnem knjigu,procitam nekoliko poglavlja,pa nastavim za nedelju dana,usput zaboravim uopste o cemu se radi.


Eh,cini mi se da je kisa stala...Ne cuje se vise lupkanje kapi..i vec se poceo siriti onaj prijitan i svez miris..Samo sekund...


E,tako..Sada sam sirom otvorila prozore,prethodno je bio tek malko otskrinut.

Jos jedna bitna stvar:onaj problem u komunikaciji,sa onim "jednim" je prevazidjen..I to tako odjednom,kao da nista nije ni bilo..Ne interesuje me mnogo sta se desilo,samo mi je drago da jeste.Lepo je ponovo razgovarati sa njim.Mozda bi me i trebalo interesovati,da bi uvidela sta sam pogresila,tako da to ne ponovim..Ali ne bih sad sve to da zeznem,da pominjem prosle teme...Mada-errando discimus (na greskama ucimo)


Evo ponovo ove dosadne kise...Za danas ni nema toliko toga da se kaze,ali sam ipak odlucila da posaljem post (najverovatnije smarajuci sa ne-toliko-bitnim sitnicama) da se zna da sam ziva.

Cogito,ergo sum. :)

E,ovako.
To je bila jedna duuuuuga nenamerna pauza u pisanju.Razlozi:nedostatak vremena i volje.
Svasta se idesavalo,a ja cu izloziti ono sto me najvise muci i ono sto je najinteresantnije.
Kao prvo,radila sam neki psiholoski test...Neka zezancija,kao odgovaras na pitanja,a time iskazujes svoje najdublje misli i psiholoske crte-nesvesno.Ispalo je da sam ja osoba koja nerado pomaze drugima.I da pomazem samo ako moram,i to iskljucivo i samo najblizima.Kakva glupost!Bas sam uvek tu za svakog,sto se moze protumaciti i kao mana,da sam podlozna iskoriscavanju.No,nema veze,ostalo je bilo tacno (delimicno).
Pre neko jutro sam se probudila i nekako drugacije pocela da gledam na stvari oko sebe.Odnosno,isuvise sam razmisljala-sto nikako nije dobro...Neki moji vrlo bliski prijatelji (ali BIVSI-jednostavno smo se razisli) krenuli su pogresnim putem.Odnosno,vise ih ne poznajem.Krenuli su tom cudnom stazom,kuda idu izgubljeni ljudi bez samosvesti.Stazom gde idu ljudi koje smo ranije zajedno sazaljevali i bezuspesno pokusavali da pomognemo.Mislim se-zasto?I tako sam protracila lepo,prolecno jutro.Kad sam budala,pokusavam da shvatim zasto se stvari menjaju.
Onda sam jedno vreme uspostavila bas super komunikaciju sa jednim...Ipak,da ostane "jedan" ,jer znam da je ovaj blog dostupan svima.I on je bas super razgovarao sa mnom,vidi se da je zeljan prijateljstva.Ali je i izrazito inteligentan i drugaciji.Nije cudak,vec se ne boji da se razlikuje.To je tako divna osobina.I to je tako trajalo neko vreme,sretali smo se po koji put.Sa njim se bas da razgovarati.Medjutim,od pre nekoliko dana,sav je nesto nadrndan,niti mi se javlja-nista.Ja mu se javim,a on uputi samo besan pogled.Ne kontam u cemu je stvar.Nisam nista uradila.Opet,ne mogu da razbijam glavu time.Ali je on toliko dobra osoba,vredna paznje,ne kontam sta je bilo.
Ah,a moji prijatelji...Uf,toliko sam zahvalna sto ti ljudi postoje...!Koliko god da sam neraspolozena,sarkasticni komentar moga druga me nasmeje.Ali me je isto tako iznervirao.Nesto je pocela prica o modi i fenserkama...Nemam pojma,vec sam i zaboravila kako smo stigli dotle...U svakom slucaju,taj moj drug mi je uputio par komplimenata i saveta.Pita on mene:sto ne nosim mini suknje i visoke stikle,kao to bi meni bas lepo stajalo... (?!) U glavi su mi samo sevale misli -kako sam ja uopste dosla ne temu?Ja jednostavno ne volim tako da se oblacim.Smatram takav izgled jeftinim i kao ocajnicki pokusaj da se nekom svidis i da privuces paznju.Jadne te devojke-nemaju sta da kazu,pa barem da lepo izgledaju. :)
Mene su i sve rodjake "terale" (nagovarale,POKUSAVALE) da nosim kratke suknje,kao imam lepe,duge noge,jako sam zgodna...Hvala na komplimentima,ali ne hvala...
Kada je moj drug zavrsio svoj usmeni esej,ja sam hladnokrvno rekla:"Jadna tvoja zena kad je budes imao..." A on se samo nasmejao i rekao:"To su mi vec rekli." Tako da je od mog kritikovanja to ispala urnebesna zabava sve do kriticnih granica kako je dovoljno da navucem samo malko siri kais-to je ta duzina "suknje".
Ovi dani proticu dosta zabavno.Samo,ne prodje nijedan dan da ne preispitujem svoje postupke i zamislim se:"Sta sam mogla da uradim ,pa da tako razbesnim onog 'jednog'? " I sve lazem sebe-ma ne razmisljam ja o tome,samo se ponekad zapitam...Da,da...
Jos jedna dobra vest-verovatno idem na more u Grcku!Ne znam tacno gde jos,ali opet...
Trenutno slusam pesmu "Voli te tvoja zver" od Divljih andjela i brzo kucam jer kasnim...
Valjda nece btit vise ovakvih dramaticnih i napetih pauza kao ove... ;)

Bravo ja! (skromnost je vrlina..)

Upravo sam se vratila od drugarice.Napolju sam od sest sati.Mrtva sam umorna,ali ipak mi se ne spava.Kosu sam oprala negde oko cetiri,ukovrdzala se maksimalno,izgledam kao..Ma ne znam,vec se navikavam na kovrdze.Uvek sam ravnala kosu,a sad se jos nekako i ponosim na lokne.
Jutros mi je nesto doslo,pa sam potrzila stari dnevnik.Kada sam ga konacno pronasla,istraumirala sam se.Koja sam ja budala bila! A,ipak,ponosim se sobom jer sam napredovala.Iz svog danasnjeg ugla,bila sam glupa,nervirala se oko sitnica i suvise zadrzavala na glupostima.
A sada...
Sada mi je nekako krenulo.Uopste,ovako,sa zivotom.Nekako sam pronasla ravnotezu,sve mi ide.Voljena sam i volim,imam prijatelje i porodicu.Cenim svoj zivot i ljude oko mene.Ranije sam svirala i gitaru i klavir,sada i ne toliko.Mislim,zasviram ja ponekad,za svoju dusu,ali opet... Uzasno mi je glupo da istovremeno radim sto poslova,pa nijedan ne uradim kako treba i do kraja.
... Krci mi stomak.Koliko sam bila napolju,nisam nista pojela,popila sam samo pola flacise neke skupe negazirane mineralne vode koja,uzgred,ima ukus cesmovace.Jede mi se nesto zacinjeno..

***

Pre par noci,negde oko tri ujutru potukla su se dva momka ispred kladionice,koja je odmah tu do moje zgrade.Probudio me je grub muski glas koji je smirivao dvojicu besnih.Naravno,nisam mogla da zaspim.I sta sad,kad se vec toliko deru,da barem cujem o cemu je rec.Onda shvatim da se radi o izvesnoj Dunji,koja je sada u vezi sa jednim od te dvojice,dok je taj drugi njen bivsi.Za ime Boga,koliko je nesloge stvorila jedna zena!Podrazumeva se,obojica su bili pijani do daske.Jedan je govorio nesto u stilu:"Kako samo mozes.. Sta uopste ona trazi sa tobom,nisi joj ravan..." (izuzev mumlanja u pijanom stanju,otprilike je tako nesto izgovorio bivsi...) Bilo je odvratno,ali ja eto to moram ispricati.Jer su mi oduzeli mojih 5-6 sati sna ili negde oko 1/4 dana,sto je,priznacete,puno. Nitkovi. A svadjaju se oko gluposti.Mada,sta ja znam sta je jadnicak proziveo..
#1 izjava dana:Zene pola zivota pokusavaju da izgledaju starije,pola zivota da izgledaju mladje.Prvo kada su mlade,tinejdzerke,drugo kada ostare.Nikada nisu zadovoljne.


***ignorisite me ako vam nesto smeta,to vise glad govori iz mene...sad odoh da jedem.. :)

Sve se vise cudim koliko su geniji i veliki umovi iz proslosti bili duhoviti.Ne znam ko je zapoceo tu pricu da onaj koji se bavi naukom nema vremena za smeh,niti ga interesuju ostale stvari u zivotu.Citati koji su ostavili geniji iz proslog veka (pa i onog pre) su veoma interesantni i duhoviti.Mislim se samo:kako to da ljudi danasnjeg doba nemaju nista pametno da kazu?
Ovih dana sam bas razmisljala o recima Marka Tvena:"U raj bi trebalo otici zbog klime,u pakao zbog drustva." :)

***

Koliko mi je odvratno kada neko prokomentarise za neku drugu osobu da je cudak.Mis'im,odakle TEBI prava da kazes za nekog da je cudan?! Ja se bas divim neobicnim ljudima,jer beze od jednolikosti,ne plase se da budu drugaciji.Nekada se u razgovor uvuce i fraza "On/ona nije normalan/a!Kako moze da se oblaci tako/kaze tako nesto/da joj se on/ona svidja...." A ja onda u tonu te osobe osetim ljubomoru i zavist,otprilike da bi i on/a zelela da barem malo bude kao "cudak".
A sta je normalno? Ono sto odredi vecina. Pih,kakav je to sud! Iz ugla vernika:vecina je i Hrista razapela! Vecina nije uvek u pravu,stavise,cesto nije.Sve sto je razlicito ,ljudi imaju naviku da pospu zemljom i zatrpsju.To je dovelo do izvesne doze ucmalosti i straha od drugacijeg.Kao "Mrtvo more" Radoja Domanovica.

***

Moj drug je rekao kako sve devojke lice kao jaje jajetu,cast izuzecima.Sve prate modu,recimo nose snalu tako da im pokupi siske,isto se sminkaju,kratka jakna sa cicom na kapuljaci,uske (usssskkkkeee) farmerice,francuski manikir,zvaka (obavezno se zvace otvorenih usta),patike ili cizme do kolena,po mogucstvu go stomak i najnoviji mobilni na rasklapanje. Ta njegova primedba me je iznenadila,a posle kada sam obratila paznju na lokalne devojke,zakljucila sam da je ovaj potpuno u pravu.Jos je i rekao da je pravo osvezenje videti neku koja odstupa od tog modnog sablona.Vecina tih devojaka ne razmislja mnogo.Neko ce reci da sam sad ja puna predrasuda devojkama koje (slepo) prate modu,ali ja kazem da je provereno.Jedan moj drugi prijatelj voli praznoglave.Cast izuzecima.Ne kazem ja da je lose pratiti modu,ali sa merom,u granicama.Jako mi je bezveze da neko izgubi svoju licnost na taj nacin,svoje ja,neka svoja obelezja.Jer,morate priznati,svako se izrazava i preko fizickog izgleda.U kojoj meri zavisi od karaktera.

Odoh sad,idem malo da se prosetam do grada,da se vidim sa nekim drustvom. :)

I ja sam,eto prelezala gripu.I nije jos potpuno zavrseno.

Svi se oko mene porazboljevase,jedino ja ostala.I svi mi kazu:"Pa,kako to da tebe jos nije uhvatilo?" A ja mislim u sebi:"Ne jedem ja toliko voca za dzabaka,pa to su vitamini,c vitamin,odbrana od najezde virusa,jacanje imuniteta.." I tako se sve ja zanesem,pocnem u sebi da filozofiram (kao da se ja razumem u biologiju),kad eto ti,dodje subota.Ustanem ja,ali eto ti,vidim,nesto me malko grebucka grlo.A i glava blago boli,onako neku osecaj,kao da se slon sprema da sedne na moju glavu,ali nece jos,vec samo osecam prisustvo njegove senke.Nista ja,samouvereno,posisam jedan strepsils i popijem fini caj od nane sa medom.I sve je super,tralala... Zove mene uvece staro drustvo,meni nesto kao malo lose,ali ipak ih dugo nisam videla (2,3 nedelje,ne znam ni ja koliko).A i vec tu pocinjem sebe da uveravam da mi nije nista. Izadjem ja sa njima,seli negde,narucili nesto da osvezimo grla,a meni kroz glavu prolazi samo vruca solja caja... Ipak,uzmem ja toplu cokoladu. Popijem ja to,ispricam se sa ovima,kad me pocne boleti grlo.Onako me steze iznutra.Onda me zaboli glava (mislim se,seo je onaj slon,i gnjezdi se-onako mi gnjeci glavu,dooooobro utrljava svoju guzicu..) i iznutra me neka vatra izjeda.Pocnu se meni postepeno i oci zatvarati (pomislim da licim na krticu,onako samo sa prorezima) i iz ociju mi krenu hladne suze.Sva se "rasklimam",odjednom mi je jako slabo,nema harmonije,sve otislo do djavola.Jos mi tako povremeno niz kicmu sklizi neka jeza i pocnu se blaaago osecati neke pulcirajuce tackice u misicima.Ja samo cutim i smeskam se,bilo mi je prijatno u drustvu prijatelja,ali sam onda pala na sto i umalo da ne zaspim.Tada je moj vrlo dobar drug (Stefane,ljubim te u oko!) rekao da bismo mozda trebali krenuti.

Ne znam kako sam stigla kuci.JEDVA. Cim sam usla,bacila sam se na krevet,usput izmerila temperaturu. 38,6 -da,da to je bio kraj.A sto se tice onih "pulsirajucih tackica" :one su se vec pretvorile u hronican bol.Bolela me je svaka koscica u telu,a najvise glava i vrat.Odvratan osecaj.Onda sam se pokrila pokrivacem-bilo mi je toplo.Ona se otkrijem-hladno mi je.Onda pocne da me drma drhtavica,sto je jaaaako neprijatno i ne bi pozelela nikom da dozivi slicno iskustvo.

Sada je peti dan moje bolesti i mogu slobodno reci da se osecam mnogo bolje.Povratila sam snagu,cak evo i kucam,samo me jos boli glava i grlo,ali ni blizu u onoj meri kao pre.Ali-nakon nekoliko hektolitra popijenog caja,ne-znam-koliko kutija brufena (volim brufen :) ) i jos nekog antibiotika,sta se drugo i moglo ocekivati?

Jaka sam ja,ali ipak...

Cokolada,slatki greh


Njam,njam... Sa jagodom i od lesnika...




O bombonjerama da se i ne govori... A Ferrero Rosche-bezobrazno skupi,a tako dobri..!




Ja uzivam u ukusu cokolade i u tom dejstvu koje ima na mene.Imam par prijatelja koji su ovisnici o cokoladi,bukvalno coko-narkomani.Ne prodje ni jedan jedini dan a da ne pojedu po jednu cokoladicu.





Naziv cokolada potice od reci Xocóatl (Xócoc sto znaci gorko i atl sto znaci voda).Cokolada se dobija mesanjem kakaove mase i manje ili vece kolicine secera.





Kakaovo drvo je neugledna biljka koja potice iz Juzne Amerike.Prosecna velicina iznosi oko 10 m.





Cokolada nije dobra za zube...?





Pojedina istrazivanja tvrde da je cokolada dobra za zube.Tajna se krije u ekstraktu ljuske kakaovca, koju proizvodaci uglavnom - bacaju...


Ekipa istrazivaca na Sveucilistu Osaka u Japanu otkrila je aktivni sastojak u ljusci zrna kakaovca koji ubija bakterije u ustima i sprecava nastanak karijesa. Problem je sto proizvodaci cokolade ljuske uglavnom bacaju...


Da..U svakom slucaju,perite zube... :)





Neki kazu da je cokolada dobra za srce.A ono sto je sigurno jeste da popravlja raspolozenje.Svi smo kroz to prosli:los dan-posegni za cokoladom.Ova slatka poslastica smiruje stresne trenutke i pomaze pri koncentraciji.A uz sve to je i prokleto dobrog ukusa. :)

Red hot chili peppersi u Indjiji

Krajnje sokirajuce za pojedince.Zasto bi tako velik bend dosao u ovu zemlju,za koju mnogi ne znaju ni da postoji?U ovom slucaju necu razbijati glavu pitanjima,drago mi je sto se mnogima ostvarila zelja.

Jako veliki broj pesama koje su istinski dobre mogu da "poniste" gluposti koji su clanovi benda radili (kao sto je,recimo,"nudisticko nastupanje" sa samo carapama na...ehm.. ).Opet-valjda je sve to deo rock'n'roll-a ,mada..

Dobro je poznat stil Peppersa koji se nalazi u svim njihovim pesmama.Svi clanovi grupe su vrhunski muzicari,u to nema sumnje.Nije da sam neki fanatik Peppersa,ali mi prija njihova muzika.

Jezim se kada vidim klinke koje luduju (u svakom smislu te reci) kada cuju glas/vide nekog svog "idola" .Ili kada prelistam te casopise na trefici i vidim sve te fanove i slike klinki koje imaju sobu izlepljenom posterima i bukvalno se klanjaju tom nekom superstaru.

Jasno,ja volim Pepperse,a posto ne mozemo oziveti neke muzicare,one koji su stvarali pravu muziku,mozda cu i otici na koncert.Samo bih morala da odlucim u roku od odmah,jer se prica da se ocekuje velik odziv (kako i ne bi),a prodaja karata pocinje vec sutra.Neki prognoziraju da ce karte vrlo brzo i nestati..

Ipak,najvise mi prija da ukljucim winamp i pustim onu muziku,pravu,gde se muzika stvarala samo da bi se izvodila i cula,a ne zbog novca.I naravno,ne impliciram da je to slucaj kod Peppersa.Ali,drugacije je cuti UZIVO i slusati muziku sa kompjutera,u to nema sumnje.Samo sto me jakooooo nervira pipkanje i gurkanje za vise od 30.000 ljudi...

Iznenadjujuce je kako neki ljudi vide samo usku sliku zivota,okruzenje,samo faktore u opsegu od 2 m.Interesuje ih samo ono sto se tice njih samih,guraju ka nekom cilju,koriste se prljavim precicama i "vezama" samo da bi uspeli.Sve sto imam da kazem je-fuj.
Kao prvo,postoji jedna tuzna istina.Istina je da svoju srecu dozivljavamo kao takvu tek tada kada shvatimo sta je nesreca,i to najcesce na sopstvenoj kozi,ali neretko i kroz primer drugih.Recimo,ja imam neki "neresiv" (objasnjenje:zasto navodnici-do sada sam naucila da nema neresivog problema,sem ako odlucis da je neresiv) problem.Cupam kosu i razmisljam kako da predjem preko toga.Onda mi drugarica javi da joj je mama umrla,na sta se moj problem smanji na velicinu zrna graska,i to onako trulog,iz kojeg curi sok.Boze,Mia,eto kakve ti je karte mogao podeliti zivot.
Dakle,poenta:od dobrog uvek ima bolje,od loseg gore.Smatraj se srecnim,u svakom pogledu.
Moja je prababa Stana govorila:Jedan tocak u blatu,drugi iz blata.I tako se vozis ceo zivot.Boze,ala je to bila mudra zena.Elem,ne treba razbijati glavu sitnicama,iako one zapravo i cine zivot.Nerviranje postoji samo zato da bi shvatio/la da se bez razloga nerviras.

Nego,opet sam se posvadjala.Ovo mi je rekord,dvaput u koliko vec vremena..? Nije ni bitno,nije rec o istoj osobi kao iz prethodnih postova.Rec je o jednoj osobi koja mi je vrlo draga,ruku bih dala za nju,ali me je uzasno povredila.Zapravo me je ponizila,dobila sam osecaj nize vrednosti.Nakon sto sam mu rekla sta mislim,okrenuo se i otisao.Uz par komentara,vezanu za temu nase rasprave.Nisam ni mogla da se objasnim sa njim posteno.Sada je ON ljut na MENE,a ON je KRIV.

Uf,zvucim kao dete od 5 godina,kao"on je prvi poceo...!" Ne svadjam se cesto,ali kada dodje do te kapi koja prelije casu..Strava i uzas.Mozda bi i trebala cesce da se svadjam,da stupam u manje konflikte,tako da bi se bolje snasla sad u ovoj vecoj svadji.Ali,stvarno:ja sam uvek tu kada me trebaju,sta god,u bilo koje doba dana i noci.Jako me je uvredio,a najvise me boli to sto ili se pravi da nije nista uradio,ili iskreno ne shvata.Ne znam da li sam jos uvek pod utiskom,ali smatram da se bas ruzno poneo prema meni.Poznavajuci njega,tvrdoglavog magarca,opet cu ja doci da se izvinim.Ali zasto? Valjda sam JA ovde zrtva.Ne znam vise,znam samo da jako boli.A,uopste,da li bi bilo ispravno da se pomirim sa njim?Ako mi je prijatelj,valjda mi ne bi to ni uradio...Mozda je sudbina bas i poslala ovaj dogadjaj,kao neku vrstu samara,otprilike:"Pa,dobro Mia,sta ti radis uopste?!"
Ja ga poznajem najbolje.Mozda ne bas najbolje,ali dosta dobro.

Necu da se opterecujem time,razmisljam da istrajem.Ja koliko sam se menjala-menjala sam se.Sada sam se nekako-"utvrdila" ,mislim,imam neke svoje principe kojih se drzim.Kada nece da razgovara-ne mora.Ali je to glupo i detinjasto ponasanje.Dosta sam ja izigravala "mamu".Ako shvati-shvatice.Ja vise ne popustam.
Nemojte misliti da nisam vagala vrednosti-jesam.Sta mi je vaznije:prijateljstvo ili ponos? Ali sam ubrzo shvatila da je rec o necem dubljem,o njegovoj promeni ponasanja.Uvek su me ucili:ne mozes promeniti ljude,njihovu sustinu.To mogu samo oni sami,a i to tesko. Zato shvatam da moram da ga pustim,da razmisli,pa sta da se radi.Ali mi je jako drag,blizak i mio.Duhovit i dobar.Ali ovo je nit koju ne smem da presecem.Za moje,a i njegovo dobro.

:)

Gde je nestala muzika..?

Sa duznim postovanjem obozavaocima danasnjih narodnjaka,ja ih se iskreno gnusam.Ne samo da pesme nemaju melodiju,tekst,ritam,vec i osobe koje pevaju nisu obdarene narocito.Ja mozda i nisam u pravu,ali s moje tacke gledista... Moji prijatelji slusaju narodnjake (ne svi,ali dosta njih),a i oni su se u ocetku njih iskreno zgrozavali.Pa su pocele price:Mia,pa i tebe ce uvuci zabava i ludilo! A meni dodje da im kazem:Koji vam je andrak?
Nekako mi je bezveze da ja slusam neku muziku "pod uticajem okoline" ili "zato sto svi to slusaju"... Ako ja ne zelim da slusam,ostavi me bre na miru,a onda me sve gledaju nekako ispod oka,otprilike kao "s ovom nesto ne stima..." (sa izuzetkom mojih najblizih prijatelja). Ja sam za postovanje tudjih muzickih ukusa,ali ipak je to ponekad jace od mene.Ja sam se potrudila da uocim sta to ima lepo u "turbo folku" kako ga vec zovu,a sto sam vise istrazivala i saznala-to me je vise uveravalo da je moj ukus ispravan.A opet,ima li "ispravnog ukusa"? Mislim,svaciji je ukus poseban,pa odakle meni prava da kazem da je moj ispravan,kad svi verovatno isto misle za sopstveni ukus?Ja nisam nasla nijednu jedinu prijatnu,lepu,opustajucu stvar u vezi turbo-folk pesama.Jezivo da osecam toliki prezir prema nekoj muzici...Cak ni prema repu (koji me jednostavno zivcira) ne osecam toliku gnusanje.

Da,sta jos...?

Danas je Dan zaljubljenih.Svi koji slave,neka slave,sretno im bilo! Ipak,da napomenem:lepse bi i toplije bilo da se prema vama dragoj osobi odnosite nezno ne samo 14. februara,vec da postoji barem jos 20,30 14. februara u godini.Sve najlepse zaljubljenima! ♥

Trenutno se osecam lose,nisam bolesna,vec onako,iznutra.Pretrpela sam odvratnu svadju,naisla na nerazumevanje,osecam se na nivou gljivice.Ko je rekao da su konflikti zdravi? Zapravo sam ja na tu neku osobu racunala,ali me ona nije cula.Lose mi je,gusim se,gde su moji?

Besna sam.Ljuta izrazito,isto toliko i tuzna,i razocarana.Osecaj nize vrednosti i nerazumevanja.Umorna sam.Cita mi se nesto,a ne mogu.Glava me boli,napolju je ledeno,sad bi otisla u jedno solo setnju.

Osecam se kao da sam pretrcala maraton,jaaaako mi se spava,a ne mogu da zaspim.

Odvratan osecaj nespokojstva.

Cisto da se zna,ja nikada ne napadam,samo odbrana.

Ko je bese rekao da je istina zdrava?Vise stvori zbrke,nego razresenja.Kao neka nit za jednim cvoricem na sebi,kazes istinu i umesto da se ispravi ono se maksimalno izvije i zamrsi.

Jos jednom,kao ironicna potvrda,danas je bio odvratan dan,a petak je.Petak. Obicno sam pravi radoholicar,rad me ispunjava,ucim,ali sad sam nekako nevoljna i umorna.

Jadno.

Danas je opet divan dan.Suncano je i svetlo.

Pre nekoliko dana,tacnije nije bas nekoliko,to je bilo nakon Nove godine,dobila sam na poklon medveda i foto-album,od prijatelja.Nije mi toliko bio ni bitan sam poklon,vec cinjenica da su ulozili trud i da je poklon dat s ljubavlju.Medjutim,taj sam foto-album posmatrala neko vreme.Bas lepo izgleda,onako starinski,ima braon stranice,neke strafte,a jos na njemu pise,sasvim sitnim slovima:"Beautiful memories...Love is not just looking into each other's eyes,but looking outward together in the same direction."To je ono sto me je apsolutno odusevilo.Pocela sam da stavljam slike u njega:od najranijih dana,pa slike meni osobito dragih ljudi,zatim slike sa mora,skorije slike.Tako ih zbiram tu,prelistavam i vidim neku fotku,odmah se svega setim,osecam i miris.Fotografije stvarno imaju moc.Na licnoj vagi,mislim da bi moc reci stajala uravnotezena sa moci fotografije.Stvarno je neobicno kako recima mozemo docarati i akusticnu i vizuelnu sliku.A i u srpskom jeziku postoji dosta reci koje same po sebi nose neki srecan ton,ili suprotno elegican.To mi je stvarno neverovatno.

Danas i nema nesto narocito da se kaze,nista se narocito ni ne desava.Oprala sam kosu greskom sa samponom za volumen,i sad je kosa=griva. :} Slobodno se smejte,ja vec jesam.Problem u vezi moje kose je taj sto sama po sebi,prirodno,ima...Pa,kako bih rekla...Visak volumena.Verovatno da niste ni znali da takvo sta uopste postoji,ali..Da,ja vas uveravam,postoji.Svi kazu da mi divno stoji tako "razuzdana,divlja frizura" (tako bi oni rekli koristeci se..Ahm...Eufemizmima,ako smem tako da...).Da... Ja cu sad da odem da ne bi izlupetala jos neke gluposti.

Evo samo jos ovo.Imam nameru da procitam jednu staru knjigu,izdata je 1966. godine,a zove se "Filozofi" -Srpska knjizevnost ,samo tako. Ne znam zbog cega me je to toliko zainteresovalo,verovatno sam pretpostavila da ce,kad je vec takva tema,naslov biti duzi,sadrzajniji,komplikovaniji,vise...Pa,vise. Mozda je bas zato i samo jedna rec,tako jezgovita.A mozda i ja previse trabunjam o naslovu jedne knjige...Stvarno je vreme da odem... : P

Kultura,paradoksi i tako to...


Nije li smesno kada se slucajno sretnemo na ulici sa nekim,nama poznatim,i sasvim iz pristojnosti pitamo:"Kako si?Sta ima novo?Kako su tvoji" ?Meni je to smesno,jer ljudi nece da zamaraju svog sagovornika,pa prosto odgovore:'dobro sam' (iako je,recimo,prelezao gripu ili ima uzasnu temperaturu i sl.) .Ponekad odgovore i sa 'nije lose' ,sto je u sustini isto.Retki pocnu da pricaju o svim zdravstvenim tegobama ili odgovore sa "pa,bilo je i bolje" .Ali stvarno sad:ljudski um je zamrsena stvar,kada pitamo nekog kako je,ne mislimo samo na zdravstveno stanje,vec i na to :kako zivot,zena,deca,sestra,brat i sl.To je toliko neverovatno:mi sa najboljom namerom prilazimo osobi da je pozdravimo,poklonimo par trenutaka svog vremena i par osmeha.Onda sledi to pitanje:kako si.Pa,ako te stvrano zanima,dodji kod mene i odrzi jednu psihoterapiju,a nemoj naplatiti:ja cu da se smejem kao poslednja ludaca i da placem,jecam i ridam.Nije to bas tako jednostavno.Ali opet,sve ja to razumem i postujem.To je postao osnovni deo kulture i bontona,samo kada se o tome promisli,bas i nema neke logike.

***

Nasla sam jedan interesantan sajt:www.paradoxes.co.uk
Stvarno ima zanimljivih stvari.Preporucujem svima koji zele da ih zaboli glava. ;)

Evo jednog koji ja smatram interesantnim:

Proof that I am Dracula
(1) Everyone is afraid of Dracula.
(2) Dracula is afraid of only me.
Therefore I am Dracula.
Doesn't that argument sound like just a silly joke? Well it isn't; it is valid. Since everyone is afraid of Dracula, then Dracula is afraid of Dracula. So Dracula is afraid of Dracula, but also is afraid of no one but me. Therefore I must be Dracula!

Stvarno te natera da razmisljas... :)

Da napisem ponesto,pa odmah pravac setnja!



Danas je divan dan.Nije ni suvise hladno,taman kako treba.Sunce sija,dan je beskrajno svetao,dusu dalo za beskrajne setnje.Kako je odlican osecaj po divnom danu setati sa prijateljima,uopste ne znajuci kuda se ide,vec tako besciljno.Nimalo nije vazno kuda.

Procitala sam do kraja "Ilijadu". Meni je to bas dobra knjiga.Centar cele price je slava,umreti mlad ali slavan,ili ziveti dugo,ali bez slave.Tema je Ahilov gnev i bogovi,odnosno njihova moc i direktna veza sa ljudima.Oni njima upravljaju,postoji unapred zacrtan plan po kojem tece zivot svakog,i taj plan mogu menjati iskljucivo bogovi.Zapravo,najvecu moc ima Div,vrhovni bog i otac svih bogova i ljudi.On pravi glavni plan u njega ukljucuje i ostale bogove.Nekada je to vidljivo,dosta prozirno,a nekada su cak i misli drugih bogova ustvari deo Divovog plana.Sve se desava onako kako on hoce.Spreman je pomoci,spreman je na kompromise,ali do kraja sve se zavrsi na taj nacin na koji on zeli.
Eto,tako,zanimljiv nacin razmisljanja.Ko zna,mozda smo i svi mi deo nekog plana.Mozda sami drzimo konce srece,mozda postoji sudbina koja nam je zacrtana jos kada smo dosli na svet.Mozda se sve desava sa razlogom. Mozda cemo jednog dana otkriti odgovore,mozda nikada necemo. Zivot je jedno veliko "mozda" ,zar ne? Neko ce reci: "E,sad ga pretera!" ,ali stvarno:da li postoji neko ko zna?
Jako mi je bilo neobicno citati "Ilijadu" ,jer su mi se nekako slozile kockice,a to je opet probudilo neka nova pitanja.

Mozda su samo ljudi suvise zaokupljeni zivljenju samog zivota,pa sto bi razmisljali o njemu uopste.Neko je jednom rekao:svaki je covek pobednik,jer eto je bas njemu ucinjena cast da zivi.

Sad me ovi suncevi zraci isuvise mame napolje,pa odoh!
;)

Bozic


Danas je pravoslavni Bozic.Ja licno nisam narocito pobozna.Kada me pitaju da li verujem u Boga,ja se zbunim,jer ni sama ne znam odgovor.Da ne verujem,ostro je reci,a i nije tacno.Da verujem,suvise je snazno reci.To uzasno zbunjuje,oduvek sam mislila da je po pitanju religije i Boga,ili jesi ili nisi vernik.Da li verujes? Da ili ne?
Nalazim sebe u situaciji da se pomolim.Recimo,ako je magla a meni draga osoba leti,ja se pomolim da bude u redu.Ili ako se nesto desilo mojim najblizima,nekoj vrlo dragoj osobi,ja se pomolim da bude dobro.Ne molim se ja onako kako i drugi.Nego nekako u sebi.Pa onde se zapitam:da li se ja uopste nekom obracam ili samu sebe pokusavam da utesim i uverim da ce sve biti u redu?Onda sebe smatram nezahvalnom,jer molim se samo kad mi je nesto potrebno.Ne znam ni da li se molim Bogu ili nekoj visoj sili,samo kada osetim da mi je potrebno nesto,a to je van moje moci.Nikad se ne molim recimo za nove pantalone ili patike,pa nisam ja toliko povrsna.Kada mi je izrazito tesko,a nemam kome da se obratim.A onda se zapitam,da li pricam sama sa sobom ili se nekom obracam?Da li postoji neka visa sila koja prati moja dobra dela,pa onda na osnovu toga zakljuci jesam li ja zasluzila da mi baka bude dobro,ili majka posle nesrece,ili nisam?
Kada razmislim jos vise o tome,moglo bi se reci da je ljudima potrebno da veruju.U bilo sta.Pa makar to bilo i u Deda Mraza.Ne verujem da tamo negde na nebu sedi jedan veliki covek i kontrolise zivote ljudi-konce srece drzimo sami.Tu se onda uplice i sudbina,ali i fizika...Nekako mi je potrebno da verujem u neku visu silu,u neku ravnotezu izmedju dobra i zla.Recimo,da se moje postenje isplati jednog dana,bez obzira sto su mnogi ljudi,"precicom",losim putem nepostenja,stigli do cilja.Istrcacu ja ovaj maraton,sigurna sam,i docice dan kad ce mi se sve vratiti.Ali dobra dela ne cinim sa prethodnim planom,kao: "sta cu ja time dobiti" .Jednostavno nisam takva osoba.A,kad se o tom razmisli,to ni ne bi bila dobra dela,vec susta suprotnost istima,zar ne?
Jedno je sigurno:kad se izgubi vera,bilo koje vrste (vera u Boga,u sudbinu,u Deda Mraza,u bolju stranu ljudi,u uspeh,u ljubav,u prijateljstvo,u sebe) ,jadan je taj zivot.A da li onda uopste ima zivota?

Ovo su iskrene misli.Ali me pomalo podsecaju da neko filozofiranje,to iskreno ne pokusavam.Sada sam se nasmejala,setila sam se reci mog profesora istorije kada se obratio jednom uceniku:Ti mi nesto mnogo filozofiras...Filozofi su ljudi koji puuuno ispricaju a na kraju ne kazu nista!
Svako ima pravo na svoje misljenje.A da li je trazenje dublje sustine filozofiranje?
Ako jeste,ja se izvinjavam slucajnom posetiocu na eventualnom davljenju.
: )

Homerova "Ilijada" i knjige uopste


Citajuci "Ilijadu" nisam mogla a da ne pomislim kolika je zapravo cast da pred sobom imam jedno staro delo.Nekako mi je nerazumljivo kako iko moze da odbaci ovu knjigu uz izgovore:"Pih,ja tu nista ne razumem!" ili "Sta mene boli uvo kako je vodjen tamo neki rat?!" ili cak ponekad ostro:"Taj Homer nije imao zivot." .A moguce je da i ja zahtevam suvise od ljudi oko sebe,jer ne mogu da verujem da je ljubav prema knjigama potpuno isceznula.I meni je tesko bilo shvatiti "Ilijadu",u pocetku.Ali ja sam se zaista potrudila da shvatim,i vec posle par stihova sve je pocinjalo dobijati svoj smisao. Tuzno mi je to sto danasnji ljudi prosto ne citaju.Recimo,ja kazem kako je neka knjiga dobra,preporucim je prijatelju/prijateljici,a on/ona kaze da ce ipak sacekati da izadje film.Kako je ugasena strast prema knjizi?Da li je kod nekih ljudi uopste i postojala?Zar se pretvaramo u lenji,ucmali narod...? Prosto me prodje jeza kada cujem da neko voli knjige.Pomislim:ima nas jos! Ali,kad se dublje promisli o tome,sta ta cinjenica govori o svim ljudima?
Postoje i predrasude o ljubiteljima knjiga.Kao,oni ne izlaze,izolovani su,nemaju drustven zivot,ne gledaju filmove niti televiziju. Sta je vama ljudi moji?! Postoje i takvi ljudi,pa sta,svako zivi onako kako mu odgovara,pa makar to bilo i u osami.Ali je pogresno vezivati to za ljubitelje knjiga. Mozda sam i ja pogresila jer od ljudi ocekujem da dele ista interesovanja.Sve ja to postujem. U redu je da neko ne voli da cita,ali da sa zgadjenjem posmatra knjigu?! Onako,otprilike ni stapom je ne bi dirao. Ja toliko uzivam u knjigama,imam mnogo polica,Boze samo da ih gledam.A knjizare su prelepe.Cisto tako da se setkam u njima,ne moram nista ni kupiti.Ali ja smatram da se ne moze pogresiti sa kupovinom knjige.Ako je dobra,odlicno.Ako nije,sad znas da tog pisca izbegavas ili da mu,ukoliko napise jos koju knjigu,das jos jednu sansu,mozda zadovolji tvoje kriterijume.Ako ne,opet znas na koji nacin razmisljaju drugi ljudi,prosirio si svoj recnik,ali vreme nisi izgubio.
Uopste se ni ne razmislja koliko je truda ulozeno da se jedna knjiga napise ili da se prevede.Sve to za citaoce.
"Ilijada" je prelepo delo.Procitala sam neku verziju za mladje kada sam bila mala,i to mislim da je bilo na moru."Ilijadu",originalnu verziju sa svih 15696 stihova sada citam,nisam je jos do kraja procitala,citam je polako i sa razumevanjem.Ali je prosto magicno sto ispred sebe imam delo koje je napisano u Homerovom dobu (to je period izmedju XII i IX veka pre n.e. ).

Marfi-pesimista ili realista?


Ako bi pretresli Marfijev zakon,odnosno sve njegove razloge zbog kojih nam stvari moraju poci naopako,verovatno bi dosli do zakljucka da je on bio pesimist,i to najgore sorte.Cak je to dovodilo do paranoje i ta mogucnost propasti je pocela da veje iz svake stvari,slicno kao sto je rekao Andric u svome delu...

Evo i njegovog zakona:

Ako nesto moze poci naopako,poci ce naopako.
Korolari:
1.Nista nije tako lako kao sto izgleda.
2.Sve zahteva vise vremena nego sto mislis.
3.Ako postoji mogucnost da vise stvari podje naopako,poci ce naopako ona koja ce prouzrokovati najvecu stetu.
4.Ako primets da postoje cetiri nacina na koja stvari mogu poci naopako,pa ta cetiri izbegnes,smesta ce se ukazati peti.
5.Prepustene sebi,stvari imaju sklonost da se krecu od zla na gore.
6.Kad god podjes nesto raditi,najpre moras uciniti nesto drugo.
7.Svako resenje radja nove probleme.
8.Nemoguce je bilo sta uciniti otpornim na budale,jer budale su tako invetivne.
9.Priroda je uvek na strani skrivenih gresaka.
10.Majka Priroda je kucka.

Onda?Ko je on bio ustvari?Da li je uopste mislio to sto je pisao?Sta ga je nateralo da to napise,kakav splet okolnosti? Ili mu se samo htelo?

Uopste,da li je moguce da su njegova tvrdjenja tacna? Naravno,nesrece se desavaju,svi ponekad imaju los dan,ali da li je to zaista uvek tako kako Marfi kaze? "Smesi se...Sutra ce biti gore." (?) ili "Materija ce biti ostecena upravo proporcionalno svojoj vrednosti." (?)
Evo mog misljenja,zasto je Marfi imao ovakav stav:
1) zapravo nije imao takvo ostro misljenje prema svemu,samo je zeleo nasmejati ljude
2) zivot ga je zestoko zeznuo
3)stvarno i iskreno veruje u sve sto je napisao

Ja sam,iskreno,uzivala citajuci Marfijev zakon i njemu slicnih,ali ne niposto iz razloga sto delim njihovo misljenje (jer ne delim),vec zato sto je smesno.Evo i mojih omiljenih:

*Zakon selektivne gravitacije:
-Predmet ce pasti tako da prouzrokuje najvecu stetu.

-Verovatnoca da hleb padne na namazanu stranu upravo je proporcionalna ceni tepiha

I dalje:
-Svaki ispusten alat otkotrljat ce se u najnepristupacniji ugao radionice.
Korolar:Na putu prema tom uglu,svaki ispusteni alat uvek ce te prvo raspalitit po noznim prstima.

-Ako se zaglavi,primeni silu.Ako se slomi,ionako ga je trebalo zameniti.

-Nikad ne ponavljaj uspesan ogled.

-Nikad se ne raspravljaj sa budalom,ljudi mozda nece uociti razliku.

-Sve sto je dobro u zivotu ili je nezakonito,ili je nemoralno,ili se od toga goji.

Sta god je Marfi hteo reci,mene je svakako nasmejao.Ali,za mene ce casa uvek biti polu-puna.

Pocela sam ja jos pre pola godine da pisem,kao sto je moguce uociti.Moj drugi blog se zove dobrodrustvo,jer je dobro drustvo tesko naci,pa kao da privucem malo posetioce,da zavire u moj svet.I sta je onda bilo?Moja prva greska je ta sto sam pisala na engleskom.Sve je to u redu,znam ja engleski,ali nekad jednostavno ne mogu da se setim neke reci ili izraza,a na srpskom sve ide glatko.Srpski jezik je stvarno...Pa,energican.I ne,ne mislim na psovke.Ne volim i izbegavam da psujem.
Ono sto me nervira jeste to sto (vecina) ljudi iz inostranstva imaju pogresan stav prema Srbiji.Maltene da je gledaju s visoka,zajedno sa svim ljudima koji zive u njoj.Boze moj,ni ne trude se da uvide lepotu Srbije.I sad bi se tu svi vezali za sela,etno pesme i izvorne narodne,kao to je Srbija.U redu,jeste,ali ima jos mnogo stosta sto lezi iza toga.Zivim u super gradu (ne,nije Beograd),i volim ga zbog svih ljudi u njemu.Sad ja malo preterujem,ne poznajem ih sve,ali tako iz moje okoline,da,to jesu divni ljudi.Postoji bezbroj predrasuda o Srbiji kao drzavi zbog ponekad ogavne politike,ali se retko ko osvrne na same ljude.Istorijski dogadjaji su navukli tamnu zavesu na Srbiju i sad svakog pojedinca to vuce unazad,o njemu postoje predrasude,kao da tog nekog odredjuje drzava u kojoj zivi.
Ja sam veoma svesna situacije u kojoj se ljudi nalaze,oseca se i umor svakog od njih,nema vise volje za borbom,za nastavak.I svi ste vi bili svedoci istog osecaja.Recimo,evo banalan primer:raspravljate se sa mladjim bratom/sestrom/majkom/ocem/ujakom/ujnom/najboljim prijateljem/prijateljicom . . . ,i znate da je mnooooogo tvroglaviji/a od vas.I sta onda?Posle par svadja,temperamentnih rasprava,diskusija ,nalazite se u poziciji da odustanete,jer smatrate da nema vajde,tvrdoglav/a je kao mazga,dizete ruke jer ste se umorili. E,pa,tako nesto.
I sta sad? Ne znam.Ja se trudim svim silama da ne izgubim volju za borbom,dokazivanjem,sve dok ljudi ne prestanu da gledaju drzavu,stanje okolo,i pocnu da gledaju same ljude.Da se neko zapita : "Ko je on/a?" ,a ne bre "Odakle je on/a?" Stvarno ima ljudi koji su ili zaslepljeni,ili imaju pomesane prioritete ili su idioti.U slucaju ovog poslednjeg,kome uopste i trebaju?

Ja sad idem da popijem caj,jer mi malo smrka nos,pa da ne rizikujemo.Bolje spreciti,nego leciti,jel?

: D