Da napisem ponesto,pa odmah pravac setnja!



Danas je divan dan.Nije ni suvise hladno,taman kako treba.Sunce sija,dan je beskrajno svetao,dusu dalo za beskrajne setnje.Kako je odlican osecaj po divnom danu setati sa prijateljima,uopste ne znajuci kuda se ide,vec tako besciljno.Nimalo nije vazno kuda.

Procitala sam do kraja "Ilijadu". Meni je to bas dobra knjiga.Centar cele price je slava,umreti mlad ali slavan,ili ziveti dugo,ali bez slave.Tema je Ahilov gnev i bogovi,odnosno njihova moc i direktna veza sa ljudima.Oni njima upravljaju,postoji unapred zacrtan plan po kojem tece zivot svakog,i taj plan mogu menjati iskljucivo bogovi.Zapravo,najvecu moc ima Div,vrhovni bog i otac svih bogova i ljudi.On pravi glavni plan u njega ukljucuje i ostale bogove.Nekada je to vidljivo,dosta prozirno,a nekada su cak i misli drugih bogova ustvari deo Divovog plana.Sve se desava onako kako on hoce.Spreman je pomoci,spreman je na kompromise,ali do kraja sve se zavrsi na taj nacin na koji on zeli.
Eto,tako,zanimljiv nacin razmisljanja.Ko zna,mozda smo i svi mi deo nekog plana.Mozda sami drzimo konce srece,mozda postoji sudbina koja nam je zacrtana jos kada smo dosli na svet.Mozda se sve desava sa razlogom. Mozda cemo jednog dana otkriti odgovore,mozda nikada necemo. Zivot je jedno veliko "mozda" ,zar ne? Neko ce reci: "E,sad ga pretera!" ,ali stvarno:da li postoji neko ko zna?
Jako mi je bilo neobicno citati "Ilijadu" ,jer su mi se nekako slozile kockice,a to je opet probudilo neka nova pitanja.

Mozda su samo ljudi suvise zaokupljeni zivljenju samog zivota,pa sto bi razmisljali o njemu uopste.Neko je jednom rekao:svaki je covek pobednik,jer eto je bas njemu ucinjena cast da zivi.

Sad me ovi suncevi zraci isuvise mame napolje,pa odoh!
;)